Izvor: B92, 17.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo: Potpuna podeljenost
Plemetina, Beograd -- Podeljenost i često netrpeljivost među Albancima i Srbima na Kosovu očigledna je i na opštem i na pojedinačnom planu.
Osim Kosovske Mitrovice, koja je postala poznata po podeljenosti grada na dva dela, u nekim mestima na Kosovu razdvojenost Srba i Albanaca je primetna na svakom nivou, kao na primer u seoskoj školi u Plemetini kod Obilića. Obe strane potpuno su netrpeljive jedna prema drugoj.
U selu Plemetina u jednom školskom dvorištu nalaze >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se dve škole, srpska i albanska. Srpska škola smeštena je u zgradi koja je postojala i pre poslednjih dešavanja na Kosovu, dok je za albansku decu UNMIK sagradio montažnu zgradu nakon rata 1999. godine. Zbog svega toga na relaciji Albanci-Srbi u tim školama nastaju sukobi, jer se Albanci žale na loše uslove i žele da se vrate u zgradu, dok se Srbi protive tome sve dok se njihove deca ne vrate u svoje škole.
Ti sukobi rezultirali su činjenicom da, osim dvorišta, Srbi i Albanci nemaju ništa zajedničko, što potvrđu i direktori albanske i srpske škole. "Mi radimo prema kosovskom nastavnom planu i programu i mislim da bi svi tako trebalo da rade. Na ovoj teritoriji moramo da imamo jedinstveni nastavni plan i program. Što se tiče srpskog nastavnog plana, sa njim nisam upoznat. I oni moraju da se integrišu i da sprovode jedinstveni nastavni plan", kaže Sahit Krasnići.
"Oni kažu da je Republika Srbija susedna država Republike Kosovo. To i po Rezoluciji i po svemu nije tačno, tako da njihovi udžbenici najverovatnije i prejudiciraju ono što je u njihovim glavama odavno zacrtano, da je Kosovo nezavisno, da je republika i država", kaže Radenko Kovačević.
Obrazovanje: Izvor nerazumevanja umesto pomirenja
Razlike postoje u udžbenicima, i to prvenstveno onima koji se bave istorijom i geografijom. Tako albanska deca uče iz knjiga koje odobrava UNMIK, dok Srbi koriste udžbenike iz Srbije. U srpskom udžbeniku, na primer, stoji da je Kosovo deo države Srbije, a samo je u jednoj rečenici pomenuto da se Kosovo trenutno nalazi pod međunarodnim protektoratom. S druge strane, u albanskom udžbeniku istorije stoji da je Kosovo evropska država.
Koliko su ljudi podeljeni govore i stavovi učenika. Srpski učenici kažu:
"Kosovo je oduvek bilo srpsko, još za vreme Turaka ono je bilo naše. A sada vidite i sami, Šiptari se samo doseljavaju na Kosovo, a nas je sve manje i manje."
"Bez osećanja pale, ruše crkve, kuće. Ubijaju i kidnapuju, pale."
Novinar: Ima li nešto dobro kod njih?
"Ne."
S druge strane, albanska deca pričaju nešto drugo:
"Kosovo je prošlo kroz teške periode u istoriji. Bili smo 500 godina pod okupacijom Otomanskog carstva, a poslednjih 100 godina pod okupacijom Srbije."
"Zbog njih smo izgubili nekoliko školskih godina, učionice su bile prazne, samo zato što su oni hteli da Kosovo bude njihovo."
"Kosovo je za mene nezavisna država. Čak iako to još nije, mislim da će uskoro biti i da ćemo se mi izboriti za nezavisnost."
Očekivanja
Razlike su očigledne i u očekivanju od budućnosti - Albanci žele nezavisnu državu, dok Srbi očekuju da će Kosovo ostati deo Srbije.
O tome koliko su ti zahtevi realni, ali i o mnogim drugim aspektima kosovskog problema možete saznati više u filmu "Pozdravi sa Kosova" koji je na programu u ponedeljak u 21.00 na TV B92.
Crkvena delegacija u Briselu i Berlinu
Delegacija hrišćanskih crkava Srbije i Crne Gore prethodnih pet dana je boravila u Briselu i Berlinu. Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljale su vladike Irinej, Jovan, Teodosije i Justin, koji su, zajedno s predstavnicima katoličke i luteransko-evangelističke crkve razgovarali s crkvenim i političkim funkcionerima o problemima svojih crkava, evropskoj perspektivi zemlje, ali i o budućnosti Kosova.
Episkop bački Irinej, iz Srpske pravoslavne crkve, rekao je na konferenciji za novinare da je delagacija nastupala kao jedinstven, zajednički tim i da je naišla na klimu dobronamernosti i otvorenosti, ne samo u međucrkvenim, već i u susretima s državnicima. Vladika Irinej kaže da je opšti stav delegacije da u razgovrima i traženju rešenja za Kosovo ne treba navijati za bilo koju stranu. "U traženju rešenja treba imati u vidu sve narode i, naravno, zajednički život. Treba naći model koji će obezbediti osnovne duhovne i životne vrednosti za sve i za svakoga, bezbednost, mir, slobodu i jednake mogučnosti", kaže vladika Irinej.
