Izvor: Blic, 04.Jul.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosjerić varoš koja izumire
Kosjerić - Pod paravanom statistike da je opština sa najvećom prosečnom platom u Srbiji, Kosjerić je sve drugo nego varošica u kojoj se pristojno živi. Dobre ili bar solidne zarade privilegija su samo 350 porodica čiji članovi rade u "Cementari", preduzeću na čijim se kapijama kosjerićka statistička bajka pretvara u žalosnu javu. Tu počinje surova priča o gradiću zatvorenih fabrika, pustih ulica i prodavnica, u kome se tri puta više umire nego rađa, gde šverc postaje recept >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za preživljavanje.
- Ko od Kosjeraca ima imanje na selu i bavi se poljoprivrednom - taj još uvek ima šta da jede. Ne stavljam u taj koš radnike "Cementare", oni ne žive našu muku - ovom rečima, kraj česme Svetomiru Đukiću, dočekao nas je starina Milovan, stavljajući odmah do znanja kako se živi u njegovoj varoši.
Kosjerićka medalja životnog standarda krije naličje potkrepljeno tužnom statistikom, prikladnijoj sirotinjskoj kasabi nego opštini sa najvećom prosečnom platom. Izuzimajući "Cementaru", onih par stotina Kosjeraca zarađuje mesečno 12.000-18.000 dinara, uglavnom baveći se poljoprivredom, trgovinom i sitnim privatlukom, dok socijalnu pomoć prima 161 porodica. Zbog lošeg životnog standarda Kosjerić je postao varoš koja izumire. Od 14.001 žitelja, koliko je izbrojano na poslednjem popisu, punoletno je čak 11.571 duša, a jedna trećina ukupnog broja stanovništva starija je od 60 godina. U matičnim knjigama prošle godine evidentirano je 88 novorođenčadi naspram 244 umrla. Iste knjige kažu da su u 2008. u Kosjeriću sklopljena 52 braka, a u prvih šest meseci ove godine svega devetnaest. Jedva jedan od petoro Kosjeraca vraća se u rodni kraj posle završenih studija, odnosno samo oni koji ne nađu uhlebljenje u prestonici. Danas Kosjeraca ima više u Beogradu nego u Kosjeriću, kažu meštani.
Dovoljno je samo prošetati centrom Kosjerića, baciti pogled na ulice, prodavnice, pijacu, kafane, i shvatiti šta je varoš na prosjačkom štapu.
- Dosta je teže nego u Užicu ili Požegi. To shvatiš kada ti dođe mušterija pa poruči 100 grama mlevenog mesa ili traži da mu izmeriš jednu viršlu ili kobasicu. Vikendom ima malo više posla, ostalim danima je tavorenje - priča nam Ljuban Marić, radnik mesare "Marić" u centru varoši.
Od petnaestak stolova u kafani "Sunce", zauzet jedan. Za njim sede Vitomir Milićević i Milojko Božić i nabrajaju preduzeća koja su proteklih godina zatvorena.
- Građevinska firma "Grad", Fabrika betonskih cevi, "Kristal", "Moda", "Kofeniks", "Ineks", "Povlen", "Univerzal", ZZ "Ražana"... Sve je to nekada kuvalo od radnika i posla, a danas više ne radi. Ostala je samo "Cementara" da neupućenima maže oči o bogatom Kosjeriću - stavljaju do znanja njih dvojica.
Ne tako davno beše, sećaju se oni, Kosjerićem su defilovali stranački prvaci, dovela ih ovamo borba za glasove uoči vanrednih lokalnih izbora. Pamte to dobro Vitomir i Milojko pa konstatuju - da ne beše Voždovca i Zemuna, Kosjerić niko ne bi ni spomenuo.
- Ovoliko ljudi, koliko sada ima na glavnoj ulici, toliko ih je pre dva'es godina šetalo selom Makovištem. Nekada su u Kosjerić dolazili Užičani, Požežani, Čačani, tražeći posao, a sada da nije cementa i pruge teško da bi iko u ovu našu bedu i dolazio - pojašnjava Vitomir Milićević.
- Zbog dotrajale vodovodne mreže svako veče u 22 sata ostajemo suvih slavina. Voda stiže tek ujutro da ono malo Kosjeraca koji idu na posao može bar da se umije. Posle se ove naše mudre opštinske glave pitaju što niko neće da prespava u hotelu i što nema gostiju u seoskom turizmu - dodaje Milojko Božić.
Od četrdesetak tezgi na lokalnoj pijaci, zauzeto ih je samo osam. Ostale se izdaju u bescenje, za par stotina dinara dnevno, ali nema ko da ih zakupi.
- Nema kupaca, pa nema ni trgovaca. Pamtim dane kada sam za pre podne prodavao po tonu paradajza, danas sam srećan kada za ceo dan prodam 100 kila. Prosečnim pazarnim danom na pijacu navrati 20-30 ljudi i to je sve - jada se Milovan Štulović, prodavac na kosjerićkoj pijaci.
Ne računajući vikende kada kući dolazi ono malo studenata što još uvek u zavičaj svraća, kosjerićki kafići mahom zvrje prazni.
- Sve polako počinje da liči na sulude devedesete. Dva pića u kafiću za studente i radnike postala su luksuz, dok se mladi bez zaposlenja okreću crnoj berzi. Sa Kosova i iz Bosne sve više se švercuje benzin. Iz Bosne se doteruju i namirnice bez akcize, koje su tamo jeftinije trideset odsto, pa ih Kosjerci prodaju po komšiluku. Drugi se okreću Pančevu, ponovo je aktuelan tamošnji buvljak, ponovo se Kosjerićem preprodaje kineska svila, jeftino posuđe, plastikanci, beli veš - pričala su nam, gotovo uglas, trojica mladića u bašti jednog kosjerićkog kafea.
Vujadinović: Imamo prirodne potencijale
Dragan Vujadinović, budući predsednik opštine Kosjerić, za ekonomsku propast svog kraja okrivljuje slom društvenih preduzeća koja su, baš iz tog razloga, loše privatizovana.
- Uz svu muku koja nas je pritisla, Kosjerić može da bude ukupno, a ne samo statistički natprosečna opština. Prvi od dva paralelna puta spas je za decentralizaciju, a drugi je privlačenje investicija i radnih mesta. Kosjerić u komparativnom smislu ima prirodne prednosti jer je optimalno područje za stočarstvo i voćarstvo, konkretno za uzgoj šljive i maline - kaže Vujadinović.
