Izvor: Blic, 13.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa se svela na hleb i mleko
Najčešće kupujem mleko, brašno, ulje, šećer, jaja, povrće i nešto voća. Meso i suhomesnate proizvode skoro da smo izbacili iz upotrebe jer za njih nemam para, dok kućnu hemiju i sredstva za ličnu higijenu uzimam u većim pakovanjima. Sokove i slatkiše, kao i alkoholna pića kupujem samo kada nam se najave gosti, priča za „Blica“ Anica D., domaćica iz Pančeva.
Anica živi sa suprugom i ćerkom, i kaže da muku muči kako da pregrmi od prvog do prvog. Njihova mesečna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primanja su svega 35.000 dinara, pa kada poplaćaju račune za struju, vodu i telefon, za hranu im jedva pretekne.
Pad kupovne moći je sve osetniji. Prilikom kupovine, sve više potrošača u korpu stavlja samo najosnovnije namirnice, dok se ostalo u većini slučajeva smatra luksuzom.
Poslednja istraživanja koja je sprovela agencija za marketinška istraživanja „Gfk" pokazuju da u odnosu na lane srpski potrošači danas za 23 odsto manje kupuju slatkiše, sokove i sredstava za ličnu higijenu, dok je prodaja alkoholnih pića manja za 11 odsto. U padu je i prodaja tehnike i tekstila, i to za oko 20 odsto. Prodaja cigareta, voća i povrća je na prošlogodišnjem nivou, dok se beleži rast tražnje osnovnih životnih namirnica, ali i proizvoda trgovačkih privatnih robnih marki.
Slične podatke iznose i trgovci. Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskih lanaca „SOS market" i „Jabuka", kaže da potrošači bukvalno gledaju svaki dinar, pa prosečan račun po kupcu tokom radnih dana u ovim radnjama danas iznosi oko 500 dinara, dok su ranije iznosili i više od 1.000 dinara po potrošaču.
- Ljudi najčešće uzimaju samo hleb i mleko, dok se od ostalih stvari kupuju jaja, pavlaka, jogurt, majonez i, tu i tamo, džem i ajvar. Od mesnih prerađevina kupuju najjeftinije salame, viršle i paštete, a od mesa uglavnom piletinu. Od povrća je najtraženiji krompir, a od voća jabuke. Prodaja vode je drastično pala, od sokova se traže najjeftiniji, a tako je i sa konditorima - kaže Radulovićeva i dodaje da od kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu ide sve, s tim što se umesto šampona u pakovanju od 250 i 300 mililitara sada traže litarska pakovanja jer se više isplate.
Da je tokom poslednjih meseci došlo do promene u strukturi potrošnje potvrđuje i Miloš Ristić, direktor „Delta Maksi Srbija". Tako se, kaže, u njihovim prodajnim objektima beleži pad prodaje tekstila, električnih uređaja, žestokih alkoholnih pića i drugih skupljih proizvoda, ali i gotovih jela.
- S druge strane, beležimo rast prodaje „Deltinih" robnih marki kao što su „premija" i „alba", i to za 15 odsto od ukupnog prometa. Dobro se prodaju i osnovne životne namirnice i proizvodi poznatih domaćih i stranih proizvođača jer su oni provereni, ali i proizvodi u većim pakovanjima - kaže Ristić.
Ekonomisti predviđaju da će zbog pada dinara i rasta cena goriva, struje, telefonske pretplate, usluga, kupovna moć građana u 2010. godini pasti za još osam odsto.
- Država se sada pogrešno trudi da sa subvencionisanim kreditima spase priču i podstakne potrošnju. Ali prostora za dalje zaduživanje nema, i to nam realno ne može pomoći - zaključuje Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište.
A ko da kupuje
- Broj nezaposlenih u januaru 2010. porastao je za 2,9 odsto, na ukupno 751.590
- 670.000 građana živi ispod linije siromaštva (9,2 odsto stanovništva)
- Prosečna neto zarada u februaru je bila 32.336 dinara (321,95 evra)
- Veliki broj prima platu od 15.000 do 20.000 dinara
- Za osnovne životne troškove u martu četvoročlanoj porodici trebalo 83.897,74 dinara
