Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak prema beloj šengenskoj listi
Osnovni cilj budućeg zakona o zaštiti podataka o ličnosti jeste bolje ostvarivanje prava na privatnost pojedinaca u skladu sa evropskim standardima. Sem što će uvesti više reda u sferu prikupljanja i obrade ličnih podataka, ovakav propis istovremeno je uslov i korak bliže ka bezviznom režimu, odnosno beloj šengenskoj listi pa bi ga trebalo što pre usvojiti. Na ove momente ukazao je juče Dušan Petrović, ministar pravde, na skupu na kome je predstavljen nacrt budućeg zakona koji je pripremila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radna grupa Ministarstva pravde uz pomoć domaćih i stranih eksperata. Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na pojedinca bez obzira na to da li je zabeležena na traci, papiru ili nekom drugom obliku i buduće prikupljanje, obrada i postupanje sa takvim podacima bilo bi utanačeno ovim zakonom. Lice na koje se podaci odnose imalo bi pravo da bude upoznato šta se sa takvim informacijama dešava tokom svih faza, počev od toga ko ih i zašto prikuplja pa do dalje obrade i skladištenja.
Esmeralda Hernandez Aragon, iz delegacije Evropske komisije u Srbiji, naglasila je da je, sem usvajanja, važna i primena ovakvog zakona koju bi nadzirao nezavistan organ, poverenik za tu oblast. Kako u praksi često dolazi do "sudara" između prava javnosti da zna, prava na privatnost i sfere tajni, ovaj, kao i zakon o klasifikaciji tajnih podataka, trebalo bi da otklone nedoumice, podsetio je Rodoljub Šabić, poverenik za javne informacije.
"Za razliku od sveta gde postoji već četvrta generacija propisa o zaštiti podataka o ličnosti, mi smo tek na početku", rekao je dr Vladimir Vodinelić, član radne grupe. Nacrt možda nije idealan, ali osnovna vrednost jeste da građanin više neće biti objekat o kome razni organi i institucije prikupljaju podatke, već subjekat bez čijeg pristanka takve informacije ne mogu da se obrađuju, sem u zakonom propisanim slučajevima.
Nacrt predviđa i da se važni lični podaci iz Srbije mogu iznositi u druge države i međunarodne organizacije što je, recimo, važno za carinske službe, ali i borbu protiv organizovanog kriminala. Takav transfer podataka odobravao bi poverenik, ali zbog osetljivosti tog posla, Graham Saton, ekspert Saveta Evrope, smatra da bi u konačnom tekstu takva ovlašćenja trebalo precizno nabrojati. Po njegovim sugestijama, listi naročito osetljivih podataka, kao što su nacionalna, rasna i etnička pripadnost, versko i političko uverenje, sindikalna pripadnost, zdravstveno stanje, seksualna opredeljenost valja dodati i krivične osude pojedinaca.
[objavljeno: ]
.jpg)
