Izvor: Kurir, 11.Jul.2012, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopamo grobove i trpimo!
Uranimo pre prvih petlova i, dok ne upeče, iskopamo nove rake, kažu braća Popov, pogrebnici iz Kikinde
KIKINDA - Nije im lako!
Dok im s lica kapaju krupne graške znoja, u kao kamen tvrdoj zemlji kopaju još jednu raku. Krenuli su pre prvih petlova da prevare zvezdu koja već desetak dana nemilice prži. Između dva zamaha braća Omer (31) i Marinko (34) Popov iz Kikinde dobacuju da ih mnogo ne uzbuđuje najava nadležnih da bi zbog paklenih julskih vrelina >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << mogla da bude proglašena vanredna situacija.
- Ne gine nam da kopamo. Ćutimo i trpimo. Takav je naš grobarski život. Radili smo na minus 20 i kusur stepeni, koliko je bilo tokom ledenih februarskih dana. Ne stajemo ni sada, kad je 40 stepeni u hladu. Za bolje ne znamo, jer smo obojica rođeni na Melinom groblju, na periferiji Kikinde. Otkad su nam umrli otac i mati, sami, evo već 12 godina, brinemo o groblju - kažu za Kurir braća grobari, i u šali dodaju da im je omiljeni deo televizijskog dnevnika izveštaj o vremenskoj prognozi.
- Od aprila nije pala čestita kiša. Da bar jednom natopi žednu zemlju. I nama bi bilo lakše sa usijanim mermerom. Na većim grobljima, u 21. veku, naše kolege imaju odgovarajuću mehanizaciju. Burazer i ja oslanjamo se isključivo na ašov i lopatu. Tri sata nam treba da iskopamo raku. Bratski delimo posao. Ja počnem, a Omer dovrši - govori Marinko.
Stariji brat kaže da mu je ipak nekako lakše da trpi toplotu, nego hladnoću.
- Ovako, napijem se vode, umijem se po desetak puta i nastavim da kopam. Prvu raku iskopao sam s devet godina, a dosad više od hiljadu. U našem poslu važi nepisano pravilo da raka mora da bude iskopana na dan sahrane. Ne valja da prenoći - tvrdi Marinko.
S. U.
