Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrola vlasništva nad medijima
Počinje javna rasprava o radnoj verziji zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji
Javna rasprava o radnoj verziji zakona koji treba da spreči nedozvoljenu koncentraciju vlasništva u medijima trajaće od 25. decembra do 25. januara naredne godine, saopšteno je juče u Ministarstvu kulture. Tekst budućeg zakona biće objavljen na veb-stranici Ministarstva kako bi svi zainteresovani mogli da upute svoje sugestije i predloge šta treba promeniti ili popraviti u ponuđenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tekstu. Očekuje se da će zakon o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila – kako glasi puni naziv tog propisa – u skupštinsku proceduru ući sredinom marta 2009. godine.
Snežana Pečenčić, načelnica odeljenja za normativne poslove u oblasti medija, juče je navela da će se o predloženim zakonskim rešenjima organizovati i tematske rasprave u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. Kaže da će taj zakon biti drugi po redu iz seta medijskih propisa koji priprema jesenas formirana radna grupa za harmonizaciju domaćih sa propisima Unije. U parlamentu se već nalazi predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji. Pečenčić je najavila i početak rada na izmenama Zakona o radiodifuziji, uz napomenu da se još ne zna da li će se postojeći propis samo poboljšati ili će se sačiniti potpuno nov zakon.
Dr Rade Veljanovski, predsednik radne grupe za izradu medijskih zakona, podsetio je da se u Srbiji prvi put donosi propis o medijskoj koncentraciji, dok je u svetu uveliko praksa da se postavljaju ograničenja da pojedinac ili uža grupa ne bi posedovali medije u meri kada presudno mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja. Prvi korak na tom putu jeste da se zna ko su vlasnici pojedinih medija.
– Zakon uvodi registar medija koji sada ne postoji. Jasno je da se transparentnost i nedozvoljena medijska koncentracija ne mogu pratiti bez registra. Registar jeste obavezan, ali neupisivanje u registar štampanog medija nema za posledicu njegovo gašenje, već se prekršajno kažnjavaju odgovorna lica za neupis. Najveći broj odredbi budućeg zakona odnosi se upravo na registar koji će se voditi u Agenciji za privredne registre, a koja je već osposobljena za taj posao – objasnio je Veljanovski i napomenuo da će ubuduće novine morati svakodnevno da objavljuju svoje štampane tiraže, a jednom mesečno i broj prodatih primeraka.
Za razliku od prethodne, sadašnja verzija zakona sadrži manje restriktivne odredbe o obimu dozvoljenog vlasništva. Do promene je došlo, objašnjava Veljanovski, jer je deo medijske industrije bio razočaran prethodno postavljenim granicama, a i evropski eksperti sugerirali su da je domaće tržište u povoju i da ne bi trebalo obeshrabriti medijske vlasnike.
U zemljama okruženja vlasnik televizije sa nacionalnim pokrivanjem ne može imati i radio sa nacionalnom dozvolom. Radna grupa je, međutim, dopustila i tu mogućnost, ali takav vlasnik ne bi mogao da poseduje više nijedan ni elektronski ni štampani medij. Ubuduće nedozvoljenom medijskom koncentracijom smatralo bi se, recimo, i vlasništvo dnevnih novina koje imaju tiraž veći od 30 odsto ukupnog tiraža dnevnih novina u Srbiji. U slučaju da isti vlasnik poseduje više dnevnih novina, njegov dopušten tiraž bio bi do 40 odsto ukupnog tiraža dnevnih novina u Srbiji. U Evropi ta granica je niža i iznosi, recimo u Italiji, do 30 odsto.
Iako je suština ovog zakona pre svega da zaštiti javni interes, vodilo se računa i o interesima medijske industrije kako bi se ohrabrili da ulažu u ovu oblast, jer je to tržište kod nas još dosta oskudno.
M. Petrić
[objavljeno: 23/12/2008]
