Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurenti samo privatnici
Do kraja meseca državni fakulteti treba da sačine nove liste konkurentskih visokoškolskih ustanova, na kojima bi trebalo da se nađu samo privatni fakulteti
Državni fakulteti će ubuduće svojim konkurentima smatrati samo privatne visokoškolske ustanove, što znači da će profesorima biti skinuta zabrana da predaju i na drugom državnom univerzitetu.
Kako je, naime, predloženo na sednici Senata Univerziteta, liste konkurentskih visokoškolskih ustanova, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su krajem prošle godine sačinili fakulteti Beogradskog univerziteta, biće drastično skraćene. Stav većine članova Senata Univerziteta je da na listi ne treba da se nalaze državni univerziteti, kao ni visoke strukovne škole, koje su pojedini fakulteti navodili u prvobitnim spiskovima.
– Sve visokoškolske ustanove čiji je osnivač država ne treba da budu konkurenti jedni drugima, već moraju da sarađuju. To ne znači da neće biti saradnje sa privatnim fakultetima. Svaka dobra škola treba da uspostavlja naučnu saradnju sa drugim dobrim školama, jer to donosi korist obema ustanovama – izjavio je za „Politiku” Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
Cilj sastavljanja lista konkurenata je da se uspostavi mreža univerzitetskih ustanova, kao i da se dobiju tačni podaci o tome na kojim fakultetima pojedini profesori predaju i kako su rasporedili svoje radne obaveze. Kovačević kaže da očekuje da nove liste, koje će biti drastično smanjene, stignu u Rektorat do kraja ovog meseca, posle čega će one biti usvojene na sednici Senata.
Označavanje određene visokoškolske ustanove kao konkurenta znači da dopunsko radno angažovanje nastavnika u takvoj ustanovi predstavlja sukob s interesima Univerziteta, navodi se u Zakonu o visokom obrazovanju. Zbog toga je profesoru koji želi da predaje u konkurentskoj visokoobrazovnoj ustanovi potrebno odobrenje matičnog fakulteta i Senata Univerziteta. Za razliku od tog slučaja, za visokoobrazovne ustanove koje nisu na listi konkurencije, profesoru treba samo odobrenje matičnog fakulteta i naučno-nastavnog veća. Takođe, na drugom fakultetu on može da drži najviše jedan kurs u toku jednog semestra.
– Strogo kontrolišemo naše profesore i većina ne predaje na drugim fakultetima. Naši predavači drže časove na Vojnoj akademiji na Banjici po ugovoru, a nekoliko njih, takođe uz naše odobrenje, članovi su komisije za odbranu magistarskih i doktorskih radova na drugim fakultetima – kaže Milorad Milovančević, prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu.
Slaviša Stanković, prodekan za nastavu Biološkog fakulteta, ističe da se na njihovoj listi konkurentskih ustanova nalaze uglavnom privatni fakulteti na kojima se izučava ekologija, ali da je takvih studijskih programa na privatnim visokoškolskim ustanovama malo.
Na listi konkurentskih ustanova koje je su sastavili nadležni iz 18 fakulteta Univerziteta u Beogradu, njih sedam je kao konkurenta označilo privatni univerzitet Megatrend.
– Ni na jednom od naših 16 fakulteta nema honorarnih profesora sa drugih državnih ili privatnih visokoobrazovnih ustanova. U nastavi radi ukupno 360 ljudi, od kojih su neki odavno prešli sa drugih fakulteta i počeli da rade kod nas, a ostali su uglavnom naši bivši studenti, koji su, u međuvremenu, magistrirali ili doktorirali. Takvih predavača je oko 60 odsto – rekao je za naš list Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta.
On dodaje da nijedan njegov profesor nije tražio dozvolu da predaje na drugom fakultetu.
J. Beoković
[objavljeno: 19/02/2008]
