Izvor: Politika, 13.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konjak, citati i Šangajska lista
Ljubljansko sveučilište jedino je s prostora bivše Jugoslavije uvršteno na listu 500 vodećih univerziteta u svetu. Kako je taj poduhvat izveden, otkriva direktor Agencije za istraživačku delatnost Slovenije
Možda vam se naslov učinio, u najmanju ruku, nerazumljivim i besmislenim. U kakvoj su vezi (i sprezi) ispijanje žestokog pića, ocenjivanje istraživača i volšeban spisak, za koji nije čula većina ovdašnjih naučnih poslenika?
Odgovor je jednostavan: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako obelodanite koliko ko boca naručuje i koliko ko naučnih članaka objavi, brže ćete dospeti na čuvenu Šangajsku listu 500 vodećih univerziteta u svetu! A koja visokoškolska ustanova nije u taj imenik izvrsnosti zapisana, ispostavlja se kao da ne postoji. Ljubljansko sveučilište jedino je s prostora prethodne Jugoslavije razvrstano prema šangajskom aršinu. Kako se to dogodilo?
Franci Demšar, direktor Agencije za istraživačku delatnost, doktorirao je medicinsku fiziku (magnetna rezonancija) u 27. godini i do sada sakupio više od 800 pominjanja (citati) u uglednim međunarodnim časopisima. U međuvremenu je bio zamenik ministra za nauku, slovenački ambasador u Moskvi, ministar odbrane, a od kraja 2004. u sadašnjoj fotelji (ugovor mu je skoro obnovljen i to na predlog suparničke političke stranke od one koja ga je ustoličila).
Kada je preuzeo Ministarstvo odbrane za oko mu je zapelo da se svakog meseca ispije 80 boca konjaka na državni račun. Nije želeo da nikome uskrati zadovoljstvo, samo je zamolio naručioce da ubuduće javno poručuju. I šta se desilo? Broj porudžbina je spao na – nulu! Isto lukavstvo da sve mora da bude javno i vidljivo primenio je došavši u Agenciju za istraživačku delatnost. Umesto porudžbina pića, obelodanio je naučne radove!
I Srbiji preporučuje isti lek, ukoliko želi da neki od svojih univerziteta uvrsti na Šangajsku listu.
Šta jesve to Slovenija uradila da bi Ljubljanski univerzitet dospeo na Šangajsku listu 500?
Glavni elemenat Šangajske liste 500 jeste kvalitetistraživača– broj radova, citata i visokocitiranih objavljivanjau najboljima naučnima publikacijama. Svi ti pokazatelji su se u Sloveniji minulihdesetakgodina znatno poboljšali,zato je naša zemlja načinila tolikiskok. Povećanje kvalitetaje rezultat mehanizma transparentnosti kojismo dosledno sprovodili u toku procene istraživanja i istraživača. Svi naučnici koji se prijavena konkursJavne agencije za istraživačku delatnost treba da objavesvoju bibliografiju u bazi podataka knjiga i radova Kobis(COBISS), koja je svima dostupna preko Interneta. I toje rezultiralo drugačijom ocenom dotadašnjegistraživačkog rada: u vrh su izbili veoma dobri naučnici, često u senci, istiskujućimanje kvalitetne.
Da li je bilo otpora među istraživačima da sve projekte ocenjuju samo međunarodni recenzenti?
Ključnije samo u tome da su dotični istraživačkiprojekat vrednovali vrsni znalci (recenzenti), već što je njihova ocena potpunoprihvaćena. Konačnu listuvrednovanja sastavili su,uglavnom,stranci. Takve odluke, svakako,imajusvojeprotivnike, ali je, sdruge strane,mnoštvoistraživača prihvatilo novinačin vrednovanja neželećipovratak na staro ocenjivanjeu kojemje bilo mnogosukoba interesa.
Jesu li bili protiv da svi objavljeni radovi i knjige budu dostupni javnosti?
Nikada se nisu javno oglasili protivnicitransparentnosti, a bilo je, nema sumnje,prigovora. Danas je stanje takvoda se većina protivi vraćanju u prošlost.
Znate li sada koliko koji naučnik, zaista, vredi i doprinosi? Imaju li najbolji (s najviše citata) najveća primanja?
Imamo vrlo podroban pregled kvalitetaistraživača, grupa i institucije. I što je najvažnije:toima neposredanuticaj na izbor u naučna zvanja, što finansijski znači mogućnost zapošljavanja novog osoblja, pokrivanjamaterijalnih troškova inabavke savremene opreme. Nažalost,nemamo toliko podesan i prilagodljiv načinplaćanjakoji bi pokazaodirektnuvezu s citiranjem.
Kako ste doveli u približno isti položaj prirodne i društvene nauke?
Društvene naukese razlikuju od prirodnih, zato treba drukčije da buduocenjivane. Osmislili smo donekle različita merilas ciljem da oba područjanapreduju, a ne da jednodrugoometa.
Želite li da svojim iskustvom pomognete Srbiji? Koje biste joj poruke uputili?
Glavni pokretačnašeg uspeha jestemehanizam transparentnosti. Ako se sve vidi, rezultati istraživačkog rada, način ocenjivanja i tako redom, onda istraživači počnu drugačije da seponašaju. Iuspeh nijeizostao. To je bilo (i ostalo) naše temeljno opredeljenje.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 14/12/2009]
