Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncepti svetskog poretka
Možemo li da uspostavimo međunarodni poredak koji će očuvati mir i omogućiti zemljama da deluju po dogovorenim pravilima? Upravo to pitanje postavlja Henri Kisindžer u svojoj novoj knjizi „Svetski poredak“.
Nažalost, pitanje je pogrešno. Kisindžer definiše svetski poredak kao koncept pravednih međunarodnih aranžmana za koje se „veruje da se mogu primeniti na ceo svet“. Tako na primer, pre uspostavljanja EU, Evropa je zamišljala svetski poredak kao ravnotežu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << velikih sila, u kojem više veroispovesti i oblika vladavina mogu da koegzistiraju.
Islam, kao civilizacija i religija, često dosta drugačije zamišlja optimalni svetski poredak; zamišlja ga kao kalifat u kojem su religija i država ujedinjeni i mir preovladava u Dar al Islamu, ili kući islama. To definitivno nije stav svih muslimana ili vlasti u svim muslimanskim zemljama, ali radikalizam koji zagovaraju grupe poput Islamske države teži da širi ne samo kodekse ponašanja već i celokupni pogled na svet. Prema Kisindžerovom mišljenju, konkurentni koncepti svetskog poretka ne javljaju se samo na Bliskom istoku već i u Aziji. Kina trenutno igra po međunarodnim pravilima, ali sve više daje nagoveštaje da očekuje da bude tretirana kao prva među jednakim u regionu (na čemu SAD insistiraju kada je reč o njihovoj poziciji u Severnoj i Južnoj Americi). Ali, kako Kina bude jačala i nastojala da povrati ono što smatra svojom istorijskom pozicijom u Aziji i svetu, još koliko dugo će sačekati dok ne počne da insistira na promeni međunarodnih pravila?
Rusija otvoreno krši ova pravila i više se ni ne trudi da se opravda prema međunarodnom pravu. Umesto toga, hvali se da je povratila teritorije kojim je nekada vladao Kremlj i preti da će upotrebiti silu da „zaštiti“ etničke Ruse od navodnih pretnji. Kada je Rusija prošle godine aneksirala Krim, Kadri Lik iz Evropskog saveta za spoljne odnose je ukazao na bitnu razliku u načinu na koji je postupala tokom njene invazije na Gruziju 2008. Ruska vlada je gotovo provocirala Gruziju da prva napadne, a onda je osmislila poduže opravdanje s ciljem da svoje akcije predstavi kao saglasne s međunarodnim pravom. Ali je Kardi ovog puta napisao:“Moskva je osporila celokupni evropski poredak nastao u periodu nakon Hladnog rata, kao i njegov sistem pravila.“
Kisindžer se nada da će te zemlje i zemlje u usponu poput Indije i po svoj prilici Brazila (Latinsku Ameriku izostavlja iz svoje zamisli svetskog poretka) moći da postignu dogovor o paketu pravila koji će svi smatrati legitimnim, i samim tim održati stabilnu globalnu ravnotežu moći. On smatra da će vestfalski principi višestrukosti biti važni, pošto će biti neophodno da se različitim zemljama i civilizacijama omogući da funkcionišu po prilično različitim nacionalnim principima. Međutim, svrha efikasnog svetskog poretka 21. veka mora da bude mnogo više od održanja mira. Kisindžer se usredsređuje na međudržavne odnose - odnosno na to kako iz perspektive jedne zemlje izbeći rat s drugim zemljama, a istovremeno ih odvraćati od agresije ili drugih delovanja za koja postoji velika verovatnoća da će ugroziti regionalnu ili globalnu ravnotežu moći. Ipak, samo letimičnim pogledom na današnje naslove u novinama može se zaključiti da ono što će najverovatnije ubiti i raseliti milione, ako ne i stotine miliona ljudi tokom predstojećih decenija jesu globalne pretnje kao što su epidemije, klimatske promene i terorističke i kriminalne mreže, a ne ratovi.
Prema aktuelnim prognozama o širenju virusa ebole, do januara će biti milion zaraženih. Prema SZO, epidemija HIV-a i AIDS-a ubila je 36 miliona ljudi, što je za oko deset miliona više nego što je procenjeno da je poginulo u Drugom svetskom ratu, uz dodatnih 35 miliona zaraženih. Veliki broj ovih globalnih pretnji je usko povezan s ratom, ali s ratom za koji je daleko veća verovatnoća da bude vođen u okviru granica nego preko njih. Razmotrimo činjenicu da je oko dve trećine stanovnika Sirije raseljeno u građanskom ratu, pri čemu milioni žive u jadnim uslovima u izbegličkim logorima. Užasno stanje sistema zdravstvene nege u Liberiji i Sijera Leoneu, gde hara ebola, predstavlja odraz višedecenijskog užasnog građanskog rata u obe zemlje.
Održavanje mira se najviše tiče obuzdavanja i zauzdavanja. Efikasna globalna saradnja iziskuje mnogo više. Vlade moraju da se udružuju, zajedno s ključnim akterima i iz poslovnog i iz civilnog sveta, da bi se usvojili sveobuhvatni akcioni planovi.
Autorka je predsednica i generalna direktorka fondacije Nova Amerika
