Izvor: Politika, 02.Mar.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komitet UN zabrinut zbog položaja dece u Srbiji
Primedbe se odnose na dostupnost i kvalitet obrazovanja, smeštaj ometenih u razvoju, veliki broj abortusa tinejdžerki i smrtnost novorođenčadi u romskoj populaciji
Srbija već godinu dana kasni sa izveštajem Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija o primeni Konvencije o pravima deteta i njenih fakultativnih protokola, što mi tumačimo kao nezainteresovanost države za pitanja dece, kaže Ivana Stevanović, direktorka Centra za prava deteta. Ona ističe da Komitet za prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deteta stalno upozorava na položaj marginalizovane dece, romske i dece sa invaliditetom koja žive u našoj zemlji i istovremeno skreću pažnju na činjenicu da u našem društvu preovladava atmosfera nasilja, uključujući i porodično nasilje, kao i da mnogi slučajevi nasilja i zloupotreba dece ostaju neprijavljeni.
– Stručnjake koji se bave decom veoma zabrinjava prelivanje nasilja iz realnog u virtuelni svet i činjenica da nismo doneli nijedan strateški dokument koji će se baviti problematikom zloupotrebe dece na internetu, s obzirom na to da su deca veoma često žrtve, ali i – počinioci nasilja u „sajber prostoru”. Oni znaju šta u realnom svetu (ne)smeju da rade, ali ne znaju da na društvenim mrežama ne smeju da zlostavljaju jedni druge, ugovaraju tuče, kradu identitete, vređaju, prete i postavljaju tuđe kompromitujuće fotografije. Mislim da nismo dovoljno prepoznali opasnost visokotehnološkog nasilja, na kome insistira Komitet za prava deteta kada je u pitanju opcioni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji – kaže Ivana Stevanović.
Ona dodaje da stručnjaci Komiteta za prava deteta pozdravljaju uvrštavanje zaštitnih mera protiv nasilja u porodici u Krivični zakonik i Porodični zakon, ali izražavaju zabrinutost zbog činjenice da se ove uredbe – ne sprovode.
Marija Petrović, advokat Centra za prava deteta, dodaje da Komitet UN za prava deteta izražava zabrinutost što su izdvajanja za školstvo iz budžeta mala – svega 3,6 odsto BDP, što je napredovanje u sprovođenju reforme školstva sporo i zato što u takozvanom besplatnom obrazovanju postoje mnogobrojni skriveni troškovi – za udžbenike, školski pribor, prevoz, ali i za privatne časove koje pohađaju učenici zbog toga što je kvalitet obrazovnog sistema nezadovoljavajući.
– Komitet takođe ističe zabrinutost zato što se sva deca ne upisuju u školu, što mnoga deca napuštaju školu i što deca iz ugroženih grupa postižu slabije rezultate. Osim toga, naše prosvetne vlasti ne znaju šta se dešava sa decom koja „ispadnu” iz obrazovnog sistema. Iako po zakonu sva deca imaju pravo na obrazovanje, dostupnost podrazumeva obezbeđen ili plaćen prevoz od kuće do škole onoj deci kojoj žive više od četiri kilometra od škole. Mi smo samo od jedanaest opština uspeli da dobijemo podatak da više od 500 dece nema organizovani prevoz od kuće do škole. Kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje, imamo podatak da preko 50 opština nema budžet za dodatnu podršku deci sa smetnjama u razvoju – kaže Ivana Stevanović.
Ona objašnjava da stručnjaci Komiteta za prava deteta ukazuju i na veliki broj dece koja se nalaze u institucijama, često veoma udaljenim od mesta stanovanja, ali i na nizak kvalitet nege i staranja o ovim mališanima. Oni ističu i činjenicu da je veliki broj dece sa smetnjama u razvoju u ustanove smešten zajedno sa odraslim osobama i nije uključen u redovni sistem školstva, pre svega zbog generalnog nedostatka sredstava i osoblja obučenog za rad sa tom decom.
Marija Petrović skreće pažnju na činjenicu da komitet izražava zabrinutost zbog činjenice da se određene grupe dece, kao što su romska deca, deca izbeglica, deca koja nisu registrovana po rođenju, deca pripadnici nacionalnih manjina i deca sa invaliditetom, suočavaju sa diskriminacijom, posebno kada je reč o njihovom pristupu obrazovanju ili medicinskoj zaštiti i izražava zabrinutost zbog visoke stope smrtnosti novorođenčadi među romskom populacijom. Osim toga, stručnjaci komiteta zabrinuti su i zbog velike stope abortusa među tinejdžerima i zbog čestih slučajeva konzumiranja droga, cigareta, alkohola i drugih toksičnih supstanci.
Ponovo osnovan Savet za prava deteta
Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, koja je nedavno imenovana za predsednika Saveta za prava deteta, ističe da će naša zemlja uskoro podneti izveštaj Komitetu za prava deteta i podseća da Kancelarija za ljudska i manjinska prava koordinira rad u vezi sa izradom ovog izveštaja. Ona naglašava da je nakon dve godine pauze, Vlada Srbije ponovo osnovala Savet za prava deteta, koji će biti jedan od najvažnijih nacionalnih mehanizama za ostvarenje prava dece. „Savet će uticati da država ispunjava obaveze u punoj inkluziji dece u Srbiji i dečja prava stavlja u vrh liste državnih prioriteta”, kaže naša sagovornica.
Katarina Đorđević
objavljeno: 02.03.2014.
