Izvor: RTS, 22.Jun.2015, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komemoracija Đuzi Stojiljkoviću

Komemoracija povodom smrti velikana srpskog glumišta Vlastimira Đuze Stojiljkovića održana je u velikoj sali Ateljea 212. Gluma je bila njegov način komunikacije sa nesavršenim svetom i prostor u kome se osećao slobodnim, rekla je Svetlana Bojković.
Voljen zbog glumačkog dara, ljudske topline i skromnosti. Omiljeni Đuza, Đuki, zbog koga se kolima išlo u Petrograd, jer nije voleo avione ni vozove, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << popularni Rođa, zbog koga su ulice bile prazne, a tašte se volele, neodoljiv na sceni, duša od čoveka.

Mnogobrojne kolege, prijatelji i poštovaoci, u prisustvu članova porodice, odali su poštu minutom ćutanja na poziv upravnika Ateljea Branimira Brstine.
"Opraštamo se od Đuze na ovoj sceni na kojoj je bezbroj puta bio veličanstven, ali on je pripadao i mnogim drugim scenama. Generacije publike su odrastale uz njega, a mi glumci smo od njega učili", rekao je Brstina.
Mladi glumac Srđan Dedić pročitao je niz telegrama, od pozorišta, institucija i pojedinaca iz zemlje i regiona, u kojima se izražava saučešće zbog odlaska gospodina glumca, čija je lakoća igre potirala rampu između scene i gledališta, od divnog i omiljenog čoveka.
Svetlana Bojković je istakla da su njenog dragog prijatelja krasili ogroman glumački dar, ali i karakter – otmenost duha, svežina, jednostavnost, lakoća postojanja.
"Bila je radost igrati sa tobom. Bila je to privilegija. Ostavio si vredan i dubok trag u svima koji su imali sreću da sa tobom rade i u svima koji su te gledali. Zbogom, dragi moj Džouzi", rekla je Svetlana Bojković.
Nebojša Ilić je podsetio da je za mlađe glumce Stojiljković bio pozorišni roditelj i pomagao im da artikulišu umetnost glume.
"Zajedno sa drugim velikanima te generacije bio je naš pozorišni kompas i sidro, a mi smo stalno proveravali ličimo li na njih", izjavio je Ilić.
Makedonski glumac Nikola Ristanovski rekao je da je doputovao iz Skoplja samo da Đuzi kaže "hvala".
"U svoj ovoj našoj zbrci, dok jurimo neke pobede i uspehe, moj najveći uspeh je što sam sreo Đuzu na sceni i u životu", rekao je Ristanovski.
Tihomir Stanić je istakao da je Stojiljković "imao šarm, harizmu, glas, ali se nije oslanjao na te darove, nego je vredno radio i ceo život posvetio ovom zanatu ili, kako neki kažu, umetnosti".
U sličnom tonu govorili su i glumac Feđa Stojanović, reditelji Boris Liješević i Ognjen Vasiljević, pominjući da je Stojiljković bio neodoljiv na sceni, a privatno duša od čoveka.
Dirljiv govor održao je Svetozar Cvetković, navodeći detalje i anegdote iz Đuzinog života i karijere.

"Moja je sreća što sam igrao uz njega. Nosio je jednu posebnost, blagost koju je stvaralo samo njegovo prisustvo. Ono što je radio ostavlja nam smisao", naglasio je Cvetković.
Na komemoraciji su prikazani inserti i fotografije Stojiljkovićevih uloga i emitovani snimci njegovih pesama, a na kraju, simbolično, "Još jedan prođe dan...".
Posmrtni ostaci biće sahranjeni u porodičnom krugu.
Đuza Stojiljković je rođen 30. juna 1929. u Ražnju, a preminuo je 17. juna u Beogradu, posle duže bolesti.
Ostvario je bogat opus u pozorištu, na filmu i televiziji. Voleli su ga i cenili, kako kolege tako i najšira publika.
Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu, a dugo je bio član Ateljea, do penzionisanja 1995. godine, ali je i nakon toga nastavio da igra u više predstava i da osvaja nagrade.
Tokom karijere ostvario je više od 130 uloga.
Najšira publika posebno pamti njegovog Rođu u TV seriji "Pozorište u kući" i Kontea Marija u seriji "Srećni ljudi".
Na filmu je veliku popularnost stekao u hitu "Ljubav i moda", za koji je otpevao čuvenu pesmu "Devojko mala".
Đuza Stojiljković je bio angažovan i na radiju, a na televiziji je pozajmljivao glasove junacima crtanih filmova, među kojima je bio Patak Dača.
Dobio je veliki broj najvažnijih nagrada, uključujući Dobričin prsten za životno delo.

Nastavak na RTS...