Izvor: RTS, 28.Okt.2012, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome zaista treba pomoć države
Iako država godinama najavljuje, još nije napravljena socijalna karta srpskog stanovništva. Izrada karte, koja bi trebalo da da jasnu sliku kojim građanima je zaista potrebna pomoć države, prema nekim procenama, koštala bi između 25 i 30 miliona evra. Srbija za to nema novca, kažu u resornom Ministarstvu.
Još nije napravljena socijalna karta srpskog stanovništva, iako država to godinama najavljuje.
Ona bi trebalo da da jasnu sliku kojim građanima je zaista >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potrebna pomoć države, a ko je dobija iako ne spada u kategoriju siromašnih. S druge strane - pojedini stručnjaci kažu da je reč o skupom i neefikasnom projektu.
Hiljade zaposlenih, koji mesecima ne dobijaju platu, zbog radne knjižice nemaju kartu za socijalnu pomoć. Ništa manje nije ni onih koji se vode kao nezaposleni, zarađuju u sivoj ekonomiji i pritom ih država dotira.
Kada se doda informacija da oko hiljadu imućnijih domaćinstava za struju duguje po milion dinara, dok neka nemaju da plate ni 1.000, jasno je da socijalna slika u Srbiji nije najjasnija.
"Nije logično da beneficiranu struju plaćaju oni koji mogu da je plate po punoj ceni, nije logično da centralno grejanje takođe svi jedanako plaćaju, takođe obdanište", rekao je Milorad Mijatović iz Odbora za rad i socijalna pitanja.
Prema njegovim rečima, imate ljude, koji u skupom džipu dovoze decu u obdanište, a to obdanište se ne plaća po ekonomskoj ceni.
"Tako da neophodno je da napravimo socijalne karte, da znamo kome zaista treba socijalna pomoć", naveo je Mijatović.
Izrada socijalne slike stanovništva, prema nekim procenama, koštala bi između 25 i 30 miliona evra. Za to, kažu u resornom Ministarstvu, Srbija nema para.
Branka Janković iz Ministarstva rada, socijalne politike i zapošljavanja kaže da rešenje tog problema leži u jednom dobrom informacionom sistemu.
"Ministarstvo rada i socijalne politike sledeće godine u junu završava centralizaciju svog informacionog sistema gde ćemo na jednom mestu imati podatke iz svih centara za socijalni rad", istakao je Janković.
Kako je naveo, sledeći korak je umrežavanje tog sistema sa svim ostalim sistemima, ali kako je rekao, to zavisi od finansija i za sada se ne zna kada će se tako nešto desil.
"Ovoj zemlji pare odlaze na mnoge stvari potpuno neracionalno pa ne vidim da će biti velika suma da ode na socijalne karte", rekao je Mijatović.
Ministarstvo rada i socijalne politike čeka mart i rezultate popisa. Do tada pravi se slika energetski ugroženog potrošača. Zahvaljujući tome oko 400.000 porodica ostvariće pravo na popuste prilikom plaćanja struje. Za sada se zna da 86.000 porodica koristi socijalnu pomoć.
"Sad je to pitanje da li mi hoćemo da pravimo socijalne karte kao nešto što je paralela zvaničnom sistemu koji kaže ko je siromašan kroz određene papire. Ako ne verujemo tim podacima zašto da verujemo da će sistem socijalnih karti da bude manje problematičan", navela jeGordana Matković iz Centra za liberalno-demokratske studije.
Pomoću dobro umreženih sistema, stanovnici Evropske unije imaju tzv. karte socijalnog osiguranja na osnovu kojih se vidi da li imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje, potom da li koriste socijalnu pomoć i koje pogodnosti na osnovu svog položaja uživaju.
