Izvor: Politika, 16.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komasacija – drugi pokušaj
Ukrupnjavanje poseda u ataru grada Pančeva nije počelo prošle godine jer su ratari Banatskog Novog Sela to nazvali „novim čupanjem brkova“, pa će novi pokušaj, na proleće, biti u ataru Glogonja
Pančevo – Ako se ništa nepredvidivo ne dogodi, na proleće 2013. konačno počinje komasacija na teritoriji Pančeva. Gradsko veće je donelo odluku da ukrupnjavanje poseda ratara počne u ataru sela Glogonj i za prvu godinu komasacije izdvojilo 22 miliona dinara. Dejan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Živanović, većnik zadužen za sela, obavestio je svoje kolege da su „sve nejasnoće otklonjene“ i da zemljoradnici jednog od najmanjih sela na teritoriji Pančeva prihvataju komasaciju.
Ovo će biti drugi pokušaj početka komasacije na teritoriji Pančeva, jer prošlogodišnji, u najvećem selu pančevačkog atara – Banatskom Novom Selu, nije uspeo. Ne pamti se da je negde taj proces, koji inače ratari priželjkuju jer im omogućuje jeftiniju obradu zemljišta zbog ukrupnjavanja rascepkanih poseda, dočekan sa tolikim negodovanjem kao u Banatskom Novom Selu.
Prva odluka o početku komasacije u Pančevu objavljena je u „Službenom glasniku” pre gotovo dve godine – 9. decembra 2010. Početkom februara 2011. pošto su do Pančeva doprli glasovi da je u Banatskom Novom Selu, gde je komasacija trebalo da pokaže prve dobre rezultate, formiran „odbor” protiv komasacije. U to selo je stigla ekipa, predvođena većnicom Jelenkom Novaković, da objasni zašto je projekat komasacije dobar. Sastanak sa novoseljanskim poljoprivrednicima morao je biti, zbog glasnog negodovanja i dobacivanja, prekinut, a potom je gradonačelnici pomenuti odbor uputio i pismo, tražeći da se odluka o komasaciji u Banatskom Novom Selu poništi.
Gradonačelnici je poručeno da je „odbor“ u Banatskom Novom Selu anketirao 945 domaćinstava i da se samo njih 37 izjasnilo za komasaciju. Čak 908 domaćinstava, koja obrađuju 6.500 hektara, bilo je protiv. Neko je po selu proširio glas da će komasacija meštane koštati 150 miliona dinara, da to država čini kako bi besplatno došla do zemljišta za autoput i da je ono što sledi ništa do „novo čupanje brkova“.
Uzalud je Jelenka Novaković objašnjavala da je komasacija dobra i da nije rađena još od 1905. godine. Nije pomoglo ni isticanje primera susedne opštine Opovo, gde je od 2.550 domaćinstava obuhvaćeno komasacijom, samo 17 uložilo žalbu, a i to je posle rešeno. Niko u Banatskom Novom Selu nije prihvatio objašnjenje da sve troškove komasacije plaća država i da je ona dobrovoljna.
Među onima koji su se spremali da vode komasaciju šuškalo se da su razlozi odbijanja projekta drugačiji od onih koje je navedeni odbor naveo. Otud su pristizale glasine da su novoseljanske gazde zaorale poljske puteve čija je širina inače deset do 40 metara, a sada svedena na jedva četiri metra. Pominjano je i da komasaciju izbegavaju i oni kojima je devedesetih godina prošlog veka vraćena nekada konfiskovana zemlja, a oni je nisu katastarski prijavili kao svoju, izbegavajući da plate namete državi, pa su onda pobunili narod da je komasacija nešto loše.
Da nevolja po grad koji sa komasacijom kasni bude veća, u vreme ove pobune počela je predizborna kampanja, pa je gradska vlast odlučila da je najbolje da odustane od odluke da komasacija počne u Banatskom Novom Selu. Sada će nova vlast pokušati, ali sa drugim selom.
Miodrag Šašić
objavljeno: 17.11.2012.
