Izvor: RTS, 21.Feb.2015, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vodimo računa o maternjem jeziku
Status srpskog jezika, nikad gori, tvrde lingvisti. Nemarnost prema njegovom jednom od ključnih identiteta, ćirilici, zapravo je, kažu, nebriga prema ogromnom kulturnom nasleđu. Nastavne planove treba prilagoditi koncentraciji današnje dece, uvereni su lingvisti.
Povodom praznika jezika organizovane su izložbe, tribine, seminari. U Kovačici član Evropskog parlamenta Eduard Kukan rekao je da je zadovoljan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što se u eri novih tehnologija, kada sve manje ljudi govori maternjim jezikom, u Vojvodini čuva jezička različitost.
"Mnogi narodi govore razne jezike, ali je samo jedan maternji. Svaki narod se ceni po tome koliko brine o maternjem jeziku", kaže Kukan.
U Novom Pazaru, Bošnjačko nacionalno veće organizovalo je seminar stručnog usavršavanja za vaspitače, učitelje i nastavnike bosanskog jezika.
"Uprkos svim nesuglasicama, čini mi se da možemo da budemo zadovoljni od početnih korena koje nam država na ovaj način pomaže i pruži nam tu mogućnost da i u školama to implementiramo", rekao je potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Redžep Skrijelj.
Pored bosanskog, u Srbiji đaci još sedam nacionalnih manjina, kojih je više od 11,5 hiljada, pohađaju nastavu na maternjem jeziku, dok je za one, kojima to nije moguće obezbediti, obezbeđeno učenje maternjeg jezika s elementima nacionalne kulture kao izbornog predmeta.
A status srpskog jezika, nikad gori, tvrde lingvisti. Nemarnost prema njegovom jednom od ključnih identiteta, ćirilici, zapravo je, kažu, nebriga prema ogromnom kulturnom nasleđu.
"Ukoliko se nastavi ovim trendom Srbi će kao i Hrvati zapravo jedva čitati ćirilicu. A nečitanje ćirilice znači zapravo neulazak u vlastitu prošlost. To vam je isto kao kad uđete u manastir i ne znate šta piše na freskama jer ne znate staroslovenski", objašnjava profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević.
Neformalni govor ušao je na velika vrata u sve segmente i nivoe komunikacije. Sve se češće, nažalost, istovetno govori pred kamerom i za kafanskim stolom.
Mediji i izdavačke kuće bez lektora, snažan upliv engleskog jezika, skraćenice u telefonskim porukama - problemi su s kojima se profesori srpskog jezika sve teže bore. Inače, po broju časova maternjeg jezika Srbija je na poslednjem mestu u Evropi.
"Mi moramo decu da opismenimo, ona moraju da budu sposobna, da razumeju tekst, da umeju o njemu da govore, da se izražavaju, da uče gramatička pravila, a to sve sa jako malim brojem časova, a obimnim programom", kaže Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika.
Lingvisti poručuju: Maternji jezik mora da bude bliži đacima. Lingvista Vlado Đukanović kaže da se kod đaka stvara odbojnost prema jeziku.
"Nastavne planove treba prilagoditi koncentraciji današnje dece. Oni ne mogu čitati 150 strana knjige kontinuirano. To mora biti kratko i za njih prihvatljivo. To je dugoročan posao", smatra Đukanović.
Taj posao je podjednako važan koliko i briga o demografskom problemu. Ukoliko nestaje narod, nestaje i njegov jezik. Procenjuje se da gotovo svakog dana nestane po jedan jezik. Predviđa se da će od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreti više od polovine.
.jpg)
