Izvor: B92, 29.Nov.2010, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko poznajemo svoju istoriju?

Beograd -- Građani Srbije ne poznaju dovoljno istoriju svoje zemlje i sveta, pokazuju rezultati ispitivanja građana Srbije o istoriji.

Najveće neznanje primećeno je kod najmlađe populacije uzrasta od 18 do 29 godina, iako se očekuje da su njihova znanja najsvežija, navodi se u istraživanju.

Ta ispitivanja, koja su objavljena u knjizi "Novosti iz prošlosti, znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije", za Beogradski centar za ljudska prava je obavio tim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agencije IPSOS Stratedžik marketing.

74 odsto ispitanika je znalo odgovore na skoro 50 odsto pitanja, a 26 odsto njih je znalo odgovore na više od polovine pitanja.

Istoričarka Radmila Vučetić rekla je na konferenciji da je 72 odsto građana priznalo da ih ne interesuje istorija , a čak 81 odsto njih da ne zna dovoljno istoriju.

Prema njenim rečima, 21 odsto građana na pitanje ko je najznačajnija ličnost u istoriji sveta reklo je da je to Nikola Tesla, a 10 odsto njih je kazalo da je to Josip Broz Tito, osam odsto Adlof Hitler, a pet odsto njih da je to Isus Hrist.

Kada su u pitanju stavovi o istorijskim događajima, Sanja Petrović-Todosijević je kazala da 53 odsto ispitanika smatra da je atentat na Franca Ferdinada bio herojski čin.

Prema njenim rečima, građani Srbije, tačnije 22 odsto ispitanika kao najznačajnije događaje vide Kosovski boj, kao i ustanak protiv Turaka.

Jedna trećina ispitanika nije znala da odgovori na pitanje kada je Srbija stekla nezavisnost posle turske vlasti, rečeno je na konferenciji tokom predstavljanja istraživanja.

Takođe, svega 19 odsto građana je spremno da prihvati činjenicu da je Crna Gora nezavisnost stekla iste godine kada i Srbija na Berlinskom kongresu.

Istoričarka Dubravka Stojanović kazala je da je 30 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna odgovore na pitanja dodajući da je istraživanje pokazalo da građani, kako je kazala, nisu više sigurni u pravi sistem vrednosti.

Ona je navela da je najveće neznanje primećeno kod mlade populacije, a da se očekuje da je njihovo znanje najsvežije jer su nedavno završili školu.

Stojanovićeva je navela da to pokazuje da je u pitanju neadekvatan tip obrazovanja iz istorije i da se sve više praktikuje učenje napamet, kao i da ne postoje jasne predstave o istorijskim činjenicama, pa su sa takvim stavovima podložni zloupotrebi.

Kada je u pitanju novija istorija, odnosno period ratova devedesetih godina, učesnici konferencije su naveli da je polovina ispitanika odgovorila da odgovornost za raspad Jugoslavije pripisuje međunarodnoj zajednici.

Jedna trećina građana ne zna šta se tačno dogodilo u Srebrenici, a čak 60 odsto ispitanika ne zna šta se dogodilo u Medačkom Džepu, iako je reč o napadu na srpski živalj, rečeno je na konferenciji.

Učesnici konferencije su analizirajući rezultate ispitivanja naveli da je veoma iznenađujuće to što je 28 odsto ispitanika kao najznačajnije događaje sveta istaklo ratove, a ne miroljubive događaje.

Takođe je istaknuto da su slična istraživanja u članicama EU i drugim zemljama pokazala da su građani kao najznačajnije događaje navodili otkrića, što je kod nas naveo svega jedan procenat ispitanika.

Nastavak na B92...

RTS: Krhko je znanje