Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko para, toliko muzike

Kada odluče da se pred svedocima zakunu na večnu ljubav, mladenci matičaru treba da odnesu i odgovarajuća lična dokumenta. Osim lične karte ili pasoša kojim će dokazati identitet, neophodni su još i izvod iz matične knjige rođenih za koji se u beogradskim opštinama plaća taksa od 230 dinara, kao i uverenje o državljanstvu koje košta 380 dinara. Samo venčanje staje 220 dinara ako matičar ne napušta zgradu opštine, dok se za odlazak u restoran naplaćuje taksa od 5.000 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

Izuzetak od ovih pravila je opština Stari grad u kojoj, prema rečima matičara, već duže vreme ne postoji novčana nadoknada za sklapanje braka i gde se čak ni izvod iz knjige rođenih ne naplaćuje. Mladenci su dužni samo da obezbede prevoz za matičara do mesta venčanja. U ovoj gradskoj opštini od početka godine venčano je oko 800 parova, što je za oko sto više nego prošle godine u isto vreme. Matičarka Gordana Zorić, jedna od najpoznatijih i najtraženijih u glavnom gradu, kaže da se sve više mladenaca odlučuje za venčanje u kasnim večernjim satima i na veoma neuobičajenim mestima. Sezona udaje i ženidbe, prema njenim rečima, počinje u septembru i oktobru kada ni matičari nemaju odmora.

Koliko tačno košta zavet na večnu ljubav pred crkvom nismo uspeli da saznamo, ali nam je u jednom prestoničkom hramu rečeno da to zavisi od dogovora sa sveštenikom. U drugoj bogomolji su nam, pak, kazali da crkva nije pijaca na kojoj se govori o cenama i da onaj ko želi da se venča sve informacije može da dobije u samom hramu. Iz Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve potvrđuju reči patrijarha da za venčanje i druge crkvene obrede svako daje koliko može. Da to nije uvek slučaj u praksi potvrđuju iskustva nekoliko parova nedavno venčanih u crkvi Svetog Marka koji su svešteniku platili 6.000 dinara i još 5.000 za pevanje hora.

Posle izgovaranja sudbonosnog "da", za veselje sa svatovima mladenci biraju restoran prema debljini novčanika. Svadbeni ručak zavisno od menija i mesta na kojem se organizuje košta od 15 do 60 evra po osobi. Ta cena najčešće ne podrazumeva piće. Skadarlijski restoran "Dva jelena" nudi hranu, piće i muziku po ceni od 20 evra. U hotelu "Srbija" svadbeni ručak košta od 1.400 dinara po gostu za jelovnik na kojem su predjelo, čorba, roštilj sa prilogom i salata. Za švedski sto od 50 vrsta jela treba izdvojiti 2.200 dinara. Na sve to treba dodati još po 600 dinara za piće. Ipak, u ovom nedavno renoviranom hotelu nema nijednog slobodnog termina za svadbena veselja u septembru. Poslastičari za kilogram torte naplaćuju od 1.300 do 1.600 dinara, a za stotinu gostiju dovoljno je 10 kilograma slatkiša.

Nevesta u venčanici je još jedno svadbeno pravilo koje, naravno, košta. Skromnije mlade mogu da iznajme svadbenu haljinu za 100 evra, dok zahtevnije treba da plate i do 600 evra. Ako, pak, žele da kupe venčanicu, to će ih koštati znatno više, pa će morati da izdvoje od 300 do 2.300 evra. Odelo za mladoženju košta od 8.000, pa i do više od 60.000 dinara. Ako burme ne dobiju od kumova, mladenci za jednostavniji nakit treba da plate od 10.000 do 12.000 dinara. Pod pretpostavkom da će mlada da se našminka i da napravi frizuru u "domaćoj radinosti", da će goste da pozovu bez uručivanja pozivnica, a da fotograf bude neko od svatova, svadbeni troškovi biće nešto manji.

Od pre nekoliko godina postoje specijalizovane agencije za organizaciju venčanja. Mladenci treba samo da izaberu, dok je sve ostalo prepušteno ovim agencijama koje svoje usluge naplaćuju najmanje 10.000 dinara. U jednoj od njih kažu da, ako se restoran rezerviše na vreme, ostalo se može obaviti za sedam dana. Izbor "pravog" ili "prave" uglavnom traje mnogo duže.

A. Marinković

-----------------------------------------------------------

Brakovi kao trošne lađe

Kraljevo – Nedavno je u okviru Centra za socijalni rad u Kraljevu otvoreno Savetovalište za predbračne, bračne i porodične odnose. Savetovalištu se dnevno javi najmanje jedna porodica radi razgovora, odnosno pomoći stručnjaka da pronađu rešenje i prevaziđu nevolje nastale u partnerskim i roditeljskim odnosima.

Ova služba osnovana je o trošku opštine, uz prethodno odobrenje lokalne vlasti koja je imala na umu podatak da je u ovoj opštini sve više "nestabilnih" brakova, odnosno razvoda. Naime, tokom prošle godine na taj način je okončano 188, a u istom periodu sklopljeno je 549 brakova. Po broju razvoda može se zaključiti da je brak, odnosno porodica kao temelj jednog društva ugrožena. U većini slučajeva glavni uzrok je teška materijalna situacija, narodski rečeno – kad nema para nestaje i ljubavi. To da para nema potvrđuju i podaci. Na području kraljevačke opštine u kojoj živi oko 120.000 stanovnika njih oko šest hiljada preživljava od raznih vidova socijalne pomoći. No, egzistencijalno je ugroženo mnogo više Kraljevčana, jer pravo na takvu pomoć nemaju oni koji se samo formalno vode da su u radnom odnosu, a uistinu ne rade i nemaju nikakvu zaradu. Takođe, pravo na socijalnu pomoć imaju porodice čiji su prihodi, recimo za četvoročlanu porodicu, manji od osam hiljada mesečno. Ugrožena egzistencija je, dakle, osnovni uzrok raspada brakova i sa takvom ocenom se slaže i većina stručnjaka.

Svetlana Dražović, psiholog i rukovodilac pomenutog savetovališta, za "Politiku" objašnjava:

– Porodica je u krizi i zato što su mnogi primorani da prihvataju po dva, tri posla. Tako nemaju vremena za porodicu, nestaje komunikacija, nema bliskosti, a to ugrožava partnerske odnose i brak. U ovakvoj egzistencijalnoj krizi treba napomenuti da se i mnogo brakova održava na silu, jednostavno partneri ne mogu materijalno da se osamostale, a to, takođe, ima nepovoljne posledice, naročito za decu.

Dražović nam je ukazala i na podatak da se uz raspad partnerskih odnosa obično gubi i roditeljska uloga, nestaje podrška, kontrola, usmeravanje dece, tako da je tokom prošle godine Centar morao na razne načine da pomogne 139 puta, i maloletnoj i punoletnoj deci iz razvedenih brakova. Takođe, posledice razvoda pogodile su i 35 dece iz rasturenih, takozvanih neformalnih brakova, kojih je na području ove opštine sve više.

– Naravno da nedostatak roditeljske brige utiče da se snižava i starosni prag kod najmlađih u pogledu pojave bolesti zavisnosti, poput narkomanije, alkoholizma, a preduga tolerancija zbog toga što se, kako kažu, nema kud, u rđavim brakovima kad tad dovodi do pada psihološke odbrane partnera ili dece i javljaju se oboljenja poput depresivnog sindroma i slično – dodaje Dražović.

U situaciji poremećenih partnerskih i roditeljskih odnosa raste i procenat nasilja u porodicama, o čemu se u poslednje vreme mnogo govori, a stručnjaci ovog centra zapažaju povećanje broja slučajeva nasilja u proširenim porodicama, i to prema starijim članovima.

Zato stručnjaci novoosnovanog savetovališta u Kraljevu rade, reklo bu se "multidisciplinarno" – obavljaju direktne razgovore sa porodicama, drže svetovanja, tribine.

– Mi pružamo i pomoć mladima pri izboru budućeg partnera, posebno onima koji u fazi zaljubljenosti ne mogu da donose racionalne odluke. Mislim da je dobro što se sve više njih ne ustručava da ovde dođe, odnosno sve je više mladih "opijenih emocijama" koji nam se zbog toga obraćaju – tvrdi Svetlana Dražović.

M. Dugalić

[objavljeno: 02.08.2007.]

Nastavak na Politika...