Izvor: RTS, 20.Dec.2015, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko novih objekata još može da izdrži Kopaonik
Iako je 1981. godine osnovano Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik", kako bi se sačuvale prirodne i kulturno-istorijske vrednosti planine, s vremenom, sve više investitora želelo je da tamo gradi turističke objekte. Nadležni su odobravali zidanje i dograđivanje u samom centru planine, a da infrastrukturu od pre tri decenije nisu proširivali.
Trenutna opasnost na području celog nacionalnog parka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jeste kako zaustaviti izlivanje otpadnih voda po planini, jer nema sistema za njihovo prečišćavanje.
Kopaonik je međa dveju opština - Raške i Brusa. Obe su siromašne i nerazvijene, vode bitku za turistički monopol - ko će bolje gazdovati planinom.
Iako je počela zimska sezona, investitorima ne smeta, a nadležni ih ne sprečavaju da, u samom centru, grade i proširuju hotelske kapacitete. Ne žele o tome da govore, ali ima turističkih poslenika koji hoće i to pred kamerom.
"Većina objekata koja se radi rađena je bez nekog plana, zapravo lokalna zajednica nije uvrstila i taj deo koji je bitan. Dosta objekata je izašlo na ski staze. Niko nije planirao šta učiniti sa hotelima, kako ih uplanirati u infrastrukturu", rekla je Slavica Anđelković, upravnica Školskog doma "Mašinac".
Kako uspostaviti ravnotežu između zaštite Nacionalnoig parka i želje da Kopaonik bude jedno od najvećih skijališta jugoistočne Evrope?
Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka "Kopaonik" kaže da su najveći problem u ovom trenutku otpadne vode Kopaonika i da to pokušavaju da razreše.
"Naravno da je i lokalnoj samoupravi, bilo da je opština Brus ili Raška, neophodna pomoć države u ovom trenutku", kaže Milovanović.
U rešavanje problema otpadnih voda na Kopaoniku, uključila se i Vlada. Za taj posao, očekuje se 17 miliona evra iz IPA fondova. U toku je izrada dokumentacije za konkurs, a realizacija projekta trebalo bi da počne sledeće godine.
Dodatni problem predstavlja i to što pojedini investitori ostavljaju velike količine građevinskog otpada.
Zorica Saković, republički inspektor za zaštitu životne sredine kaže da su u toku dva postupka pred privrednim sudovima iz njene nadležnosti zbog aktivnosti koje su bile u drugoj polovini ove godine.
"Vliki broj prekršajnih prijava je protiv pravnih lica i preduzetnika i operatera koji obavljaju svoje delatnosti a ne pridržavaju se zakona", kaže Sakovićeva.
Inače, prostorni plan Kopaonika usvojen je 2009. godine, ali su već pet godina u toku njegove izmene i dopune, što investitori vešto koriste.
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infarstrukture slaže se da to treba proveriti.
"Takođe svima mora biti jasno da nema više gradnje bez građevinskih dozvola i nema više gradnje bez toga da postoji jasna infrastruktura koja to može da podrži. Mislim da je lokalna građevinska inspekcija dužna da to proveri šta se dešava u bilo kom nacionalnom parku pa i Kopaoniku, ali nikakav problem nije da Ministarstvo građevine izvrši proveru", kaže Mihajlovićeva.
U centralnoj zoni Kopaonika, više od 50 pravnih lica poseduje hotele, zgrade i odmarališta. Uz njih, ima i stotinak vikendica koje su uglavnom nelegalne i ne uklapaju se u ambijent nacionalnog parka. Međutim, infrastruktura, izgrađena 1986. godine za potrebe Geneksovog kompleksa to, sve teže izdržava.
.jpg)
