Izvor: Politika, 14.Apr.2014, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko koštaju promene u obrazovanju
Najviše dodatnog novca van budžeta, oko 200.000 evra, biće potrebno za utvrđivanje troškova studiranja i za razvijanje novog modela finansiranja „po broju učenika”
Prema predviđanjima kreatora Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, najviše novca van budžeta Ministarstva prosvete za promene u obrazovanju biće potrebno upravo za – finansijski deo reforme u školama i na fakultetima. Naime, najskuplje akcije, kako čitamo u akcionim planovima, biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utvrđivanje troškova studiranja, kao i za razvijanje novog modela finansiranja „po broju učenika” – po 100.000 evra.
Upola jeftinije biće inkluzija, kao i jačanje vaspitne uloge škole (po 48.000 evra), mreža škola koštaće 44.000 evra, a 30.000 evra stvaranje lokalnog sistema brige o deci. Za uspostavljanje celovitog informacionog sistema biće potrebno dodatnih 24.000 evra.
Utvrđivanje iznosa troškova studiranja po pojedinim oblastima i visokoškolskim ustanovama predviđeno je u narednih godinu dana, kako bi pred početak naredne školske godine na univerzitetima ti iznosi bili javno objavljeni. U ovom dokumentu se predviđa i formiranje ekspertskog tima koji će se dugoročnije baviti analizom postojećeg modela finansiranja, pripremom uvođenja novih elemenata finansiranja, razvojem novog modela, njegovim testiranjem, proverom, primenom…
U istom periodu i za takođe, najmanje 100.000 evra dodatnog novca, biće razvijan i sistem finansiranja po broju učenika. Podsećanja radi, cena po učeniku biće kreirana na osnovu tipa škole, broja dece sa posebnim potrebama, kvaliteta puteva, gustine populacije…
Međutim, i u strategiji je navedeno da je za uspešnu primenu novog modela finansiranja, neophodno postojanje informacionog sistema, iz kojeg će se prikupljati podaci i na nivou lokalne samouprave i svake škole pojedinačno. Za to je u akcionim planovima predviđeno najmanje 24.000 evra dodatnog novca, a realnost je da je više puta započinjano uvođenje jedinstvenog informacionog sistema, za šta su uzimani krediti i donacije.
U specifikaciji troškova, za recimo, optimalizaciju mreže osnovnih škola, koja bi trebalo takođe da počne od ovog meseca i traje do januara 2016. godine, navodi se da je izvan standardnih budžetskih sredstava potrebno još najmanje 44.000 evra. Od tog broja, 24.000 je predviđeno za „ljude”, a 20.000 za „10 regionalnih seminara za obuku”.
– U akcionim planovima za sprovođenje strategije ne govori se dovoljno precizno o finansijama, a ni pojedine akcije nisu jasne. Meni, primera radi, stvarno iz ovog dokumenta nije vidljivo šta to škola treba da uradi na vaspitnoj funkciji do 2020. godine – kaže prof. dr Bora Kuzmanović, član Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prof. dr Dragan Denić, sa Elektronskog fakulteta u Nišu, navodi da bi u ovom delu, oko vaspitne funkcije škole, valjalo dodati jednu rečenicu o podizanju ekološke svesti učenika.
– Srbija je zatrpana kesama i flašama. Ako ništa drugo, možemo da se potrudimo da nam država bude čistija: krenuti sa upornom edukacijom od osnovne škole i realizovati veliki broj akcija kroz vannastavne aktivnosti – stav je dr Denića.
Početak uvođenja majstorskog obrazovanja u srednje škole predviđeno je, prema ovom dokumentu, za decembar 2014. godine, a završetak akcije u maju 2017. Da bi dobili nove majstore, biće potrebno najmanje 5.000 evra dodatnih sredstava. Krajnji cilj je, čitamo, razvijen sistem majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja i najmanje tri generacije majstora koji su stekli majstorsko pismo.
Ovo je, međutim, samo mali deo finansijske konstrukcije, za gotovo 100 akcija koje su planirane u srpskom obrazovanju, od vrtića pa do doktorskih studija, u narednih nekoliko godina. Za većinu, ne postoje nikakvi proračuni, što je po objašnjenju državnog sekretara u Ministarstvu prosvete Muhedina Fijuljijanina logično, jer se ne zna kakva će biti finansijska moć države u narednom periodu.
– Niko nijednom nije rekao koliko će sve ovo da košta, ovo je račun bez krčmara. Mi ovde lebdimo u vazduhu. Za trku u Evropi potrebne su nam sprinterice, a mi trčimo u pirotskim gumenjacima ili bosi – smatra prof. dr Stevan Stanković.
Ove planove prvo treba da usvoji vlada, pa tek onda da se krene sa finansijskim proračunima i konkretnim potezima. I prof. dr Vlastimir Matejić, jedan od kreatora strategija razvoja obrazovanja, skeptičan je kada je u pitanju brzina usvajanja akcionih planova.
– Moj utisak je da se ćemo još čekati, sreća pa smo na ovom dokumentu stavili 2020. godina pa plus… Veliko je nezadovoljstvo stanjem u obrazovanju, a još niko ne zna u kojem pravcu se ide. Država treba kroz obrazovanje da pruži šansu svakome da ima dobru budućnost, da brzo dobije posao i da on bude dobro plaćen – mišljenja je dr Matejić.
S. Gucijan
objavljeno: 14.04.2014.
