Izvor: Politika, 01.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta Srbinova reč
Kako su u čačanskom kraju prolazili ljudi koji su se politikom bavili, ili ona njima, u vreme kad je reč bila skupa i kad se zbog šale išlo u zatvor
Čačak – Sela i gradovi utonuli su ovih dana u veliku, preopširnu i često praznu predizbornu priču koja ne košta ništa, ni pripovedače ni slušaoce. Možda baš zato, ova galama iz zaborava podiže ljude koji su se politikom bavili, ili ona njima, u vreme kad je reč bila skupa. Kad je trebalo imati petlju i spremnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nekoliko godina boravka u tamnici.
Evo nekoliko zapisa iz čačanskog kraja o tim danima.
Na osam godina zatvora, posle Rezolucije Informbiroa, bio je osuđen Čačanin Ljubo Nešović jer je kao kapetan Udbe odbio da uhapsi svog kuma. Tokom izdržavanja kazne, 1952. godine u Bileći, pošao je u kantinu s namerom da kupi smokve i, ušavši u prodavnicu, gde se zatekao i komandant logora Nikola Bugarčić, razgovetno rekao: „Daj mi pola kila Moskve”. Ni mnogo godina kasnije, dok je bio šef poslovnice „Politike” u Čačku, Nešović nije mogao da objasni kako je došlo do disleksije u poslednjoj reči, kao da je Moskvu pomenula neka druga pamet, a ne njegova. Sledećeg dana bio je na raportu kod upravnika koji mu, verovatno zbog zemljačke linije, nije otežavao ionako bezizlaznu situaciju.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 02.aprila. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Gvozden Otašević
objavljeno: 02.04.2012.
