Izvor: Blic, 13.Dec.2016, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je važna psihološka podrška posle scena ubistava, razaranja i večitog straha
Izbeglice i migranti su u zemlji porekla i tokom puta suočeni sa mnogobrojnim rizicima i traumatskim iskustvima i zbog toga, psihološka podrška veoma je važan aspekat podrške tim ljudima, rečeno je na prezentaciji rezultata istraživanja "Mentalno zdravlje izbeglica - uspostavljanje komunikacije i poverenja".
Generalno, izbeglice pozitivno ocenjuju pomoć koja im se pruža u Srbiji, zadovoljne su obezbeđivanjem hrane i vode, kao i sigurnošću, pokazalo je to istražiivanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a smatraju da treba formirati efikasniji sistem registracije i organizaciju podele pomoći, kao i unaprediti higijenske uslove u smeštajnim objektima.
- Izbeglice koje ovamo dolaze imaju očekivane probleme sa prilagođavanjem na nove okolnosti, novu sredinu. Ti njihovi psihički poremećaji ne svrstavaju se u teške psihičke poremećaje - rekao je za Tanjug psihijatar u bolnici "Dr Laza Lazarević" Zoran Đurić.
Prema njegovom mišljenju, njihova egzistencijalna situacija jeste teška i, ukoliko bi ti njihovi poremećaji prilagođavanja raznim reakcijama na stres, promenu okoline, kulture i dolaženje među ljude sa drugim običajima i ponašanjem, trajali duže, uz materijalnu oskudicu u kojoj žive, to bi se kod predisponiranih osoba moglo pretvoriti u nekakav teži poremećaj.
- Zadatak nas iz službi mentalnog zdravlja je da ih podržimo, da u saradnji sa raznim drugim organizacijama koje se bave izbeglicama i migrantima, pružimo psiho-socijalnu podršku, i ukoliko je potrebno, lečenje medikamentima tih lakših poremećaja. Ponavljam, nije reč o ljudima sa psihičkim poremećajima, već o ljudima sa teškim, egzistencijalnim problemima - rekao je Đurić.
Šef Predstavništva UNHCR Hans Fridrih Šoder rekao je za Tanjug da su mnoge izbeglice zaista prošle kroz teške, stresne situacije i traumatizovani su od ratnih iskustava, zbog čega su i morali da pobegnu iz Sirije, Iraka, Avganistana...
Nekada su, kaže Šoder, traumatizovani i na samom putu, jer dok dođu do "sigurnosti Srbije", postoje problemi sa krijumčarima ljudi i ostalim veoma uznemirujućim stvarima.
Spaljene im kuće, ubijeni članovi porodice, mrtvi na sve strane...
Istraživanje "Mentalno zdravlje izbeglica - uspostavljanje komunikacije i poverenja", koje su sproveli UNHCR i PIN, između ostalog, pokazalo je i da se 85,2 odsto izbeglica u zemlji porekla prisustvovalo paljenju ili razaranju stambenih oblasti i bili prisiljeni da se skrivaju zbog opasnosti.
Takođe, 75 odsto njih doživelo je ubistvo ili nasilnu smrt člana porodice ili prijatelja, dok je 73,1 odsto bilo u situaciji da nemaju pristup medicinskoj pomoći.
Kao rezultat toga, značajan broj njih, i to 39,5 odsto, suočava se sa post traumatskim stresnim poremećajem (PTSP), anksioznošću 25 odsto, depresijom 41,6 odsto, negativnom percepcijom sopstvenog funkcionisanja - 26,3 odsto.
Pored toga, 50,1 odsto izbeglica u zemljama porekla doživelo je da im je lična imovina oduzeta, opljačkana, zapaljena ili uništena, a u istom procentu doživeli su prebijanje, morali da prisustvuju masovnom pogubljenju civila, ili su morali da sklanjaju mrtve i ranjene.
Tokom puta, 47,3 odsto reklo je da je doživelo diskriminaciju, 44 odsto bila su uskraćena zakonska prava, dok je 36,8 odsto doživelo fizičko nasilje.
Značajan broj izbeglica, 52,4 odsto, putuje samo, te nemaju socijalnu podršku bliskih osoba i zato, psihološka podrška važan je aspekat podrške i većina njih (74,6 odsto) smatra da im je psihološka podrška koristila u prevazilaženju teškoća i unapređenju kvaliteta života.
.jpg)
