Izvor: RTS, 21.Sep.2015, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je teško biti star u Srbiji
Stari ljudi čine oko trećinu stanovništva Srbije. Oni se, prema istraživanju Globalnog pokreta za prava starih osoba "Help ejdž", po kvalitetu života nalaze na 66. mestu od anketiranih 96 zemalja. Za relativno skromne, ali sigurne prihode, Srbija je dobila visoku ocenu, dok joj prosek kvari loš odnos društva prema starima.
Penzionerski dani u domu, starost mogu učiniti lakšom. Za ove ljude život >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nije stao onda kada su prestali da rade.
"Važno je što nismo usamljeni ovde, što su oko nas naši prijatelji, drugari, sa istim problemima i shvatanjima", kaže penzioner Zorica Ćorković.
Sa druge strane, oko 300.000 starih žive sami. Oni koji imaju porodicu, često je i izdržavaju. Procena je da je za pola miliona domaćinstava penzija jedini izvor prihoda.
"Žrtvuju se da bi pomogli svojoj deci, mi koji smo danas u domu možda smo se žrtvovali za druge, pa smo došli u dom", priča penzioner Petar Ćekić.
Čačanin Milorad Marić žali za vremenom u kome su stari bili ravnopravni članovi društva, a ne teret, kako mu se sada čini.
"Kad čovek umre nezadovoljan, to je najstrašnija stvar. Kad umre zadovoljan on kaže – pa dobro, proživeo sam šta sam bio", smatra penzioner Marić.
Zadovoljstvo nije uvek u vezi sa novcem, a iskustva iz Gerontološkog društva Srbije pokazuju da se, bez obzira na primanja, stari osećaju diskriminisano.
Miloš Nemanjić, predsednik Gerontološkog društva Srbije kaže da oni to doživljavaju u javnoj komunikaciji, u javnim ustanovama, i u prevozu a verovatno i u porodici od svojih potomaka. Prema njegovim rečima, postoji izvesno ignorisanje, nipodaštavanje.
Upućeni smatraju da se potcenjuju znanja i veštine starih. Iako nisu moderne, predstavljaju resurs koji treba negovati.
"Kada se govori o problemu starenja stanovništva najčešće se navodi da je jedina razlika koja će se praviti između različitih država - kako će se zapravo valorizovati to što stariji ljudi poseduju i znaju", rekla je demograf Jelena Stojilković.
Kako bi se njihovo iskustvo iskoristilo, i sami moraju da budu aktivniji. Preporuka je da se učlane u penzionerska društva, organizuju i posećuju skupove i nastoje da svoje znanje prenesu na druge.
