Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko jaja nas čuva od smrti
Da li se može verovati rezultatima istraživanja u medicini kada u jednoj „studiji” učestvuje 150 žena, a u drugoj 48.000 ispitanika. – Farmaceutske kuće forsiraju tzv poželjnu statistiku
Ako jedete više od sedam jaja nedeljno povećavate rizik od smrti za čak 23 odsto, stiže upozorenje iz Harvardske medicinske škole, a na osnovu iskustva 20.000 ispitanih lekara tokom 20 godina, i to baš pred Uskrs.
Koji će mladež prerasti u smrtonosni, pitaju opet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << druge novine, a naši lekari su nedavno naciji poručili da od osteoporoze, bolesti krtih kostiju boluje milion i 900.000 žena u Srbiji i da zato treba da se sunčaju i šetaju, da se zdravo hrane, uzimaju vitamin De, kalcijum, ali i lekove. Pilot-studiju o rasprostranjenosti bolesti su radili na pilot-uzorku od 2.200 osoba, a kvalitet života žena koje pate od osteoporoze ispitali su anketom 150 žena.
Ovakve poruke često mogu da zbune i zastraše laike, ali i svakog od nas navedu na razmišljanje koliko se može verovati rezultatima istraživanja.
Koliko se u Srbiji poštuju pravila po kojima se rade istraživanja u oblasti medicine, pitamo profesora dr Sinišu Radulovića, predsednika Komisije za ispitivanje lekova pri Nacionalnoj agenciji za lekove.
– Kod nas postoje jasno definisani uslovi kliničkih ispitivanja i procedura koja podrazumeva da se pre svakog kliničkog istraživanja podnese plan, ali i u okviru protokola pribavi saglasnost najmanje pet, šest institucija i etičkih komiteta. Zatim, obavezna je i saglasnost Agencije za lekove, kao institucije Ministarstva zdravlja, i etičkog komiteta same ustanove – kaže dr Radulović, klinički farmakolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Sumnju u rezultate istraživanja često pobudi činjenica da je neku studiju naručila farmaceutska kuća i da su rezultati „namešteni”, jer se forsira takozvana poželjna statistika.
– Svako kliničko istraživanje mora da ima takozvanog sponzora koji plaća, organizuje i odgovara za rezultate istraživanja. Sponzor može da bude farmaceutska kuća, univerzitet, ministarstvo zdravlja, ali i pojedinac, na primer doktor, pa tada govorimo o akademskom istraživanju. Ali, bez obzira na to ko je sponzor, istraživanja se obavljaju pod istim uslovima, dakle onaj ko počinje istraživanje prikuplja istu papirologiju i saglasnosti, a farmaceutske kuće vode računa da se istraživanje odvija po strogim pravilima, jer jedan propust „ruši” celo istraživanje – objašnjava za „Politiku” dr Radulović.
Na naše pitanje da li može neka medicinska tvrdnja ili savet da se da na osnovu anketiranja, na primer, samo 150 ispitanika, dr Radulović kaže da ključna stvar koja prethodi svakom istraživanju jeste reč statističara, koji tačno određuje da li je za određeno istraživanje potrebno 3.000 ili 300 ispitanika i to je takozvana nulta hipoteza.
– Statističar, posebno edukovan, određuje neophodan broj ispitanika. Prosečno je za registraciju novog leka u prvoj, drugoj ili trećoj fazi ispitivanja potrebno između 2.000 i 3.000 ispitanika. Na primer, čuvena aspirinska studija bazirana je na 48.000 ispitanika – kaže naš sagovornik.
U Srbiji je prošle godine završeno oko 150 kliničkih istraživanja i kod nas prosečno u jednoj studiji učestvuje od 10 do 15 bolesnika, ali je reč o studijama koje se prate u nekoliko zemalja po strogo definisanim pravilima, sa monitoringom, inspekcijama, supervizijama"Takođe, treba praviti razliku između takozvanih kliničkih istraživanja i epidemioloških, populacionih studija, kakve su, na primer, studije čuvene Škole javnog zdravlja sa Harvarda. Ali, kako kaže dr Radulović, niko ljude nije terao da jedu jaja i merio im holesterol, pa upozorio na veći rizik od smrtnosti, nego se decenijama prati velika grupa ispitanika, odnosno prate se mnogi parametri u vezi s njihovim zdravljem, pa i sama ishrana.
Dr Snežana Simić, specijalni savetnik ministra zdravlja i profesor na Institutu za socijalnu medicinu, objašnjava da su populaciona istraživanja vrlo skupa, pa se vodi računa o svakoj etapi istraživanja. Prvo, najvažnije je da se obezbedi statistička reprezentativnost uzorka, jer ćemo na osnovu toga moći da generalizujemo zaključke. Tako je, na primer, zahvaljujući studiji istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, koju je novčano pomogla Svetska banka, koja je koštala oko 30.000 dolara, i rađena je po visokim standardima, dobijen podatak da u Srbiji, na primer, puše svaka četvrta žena (23,7 odsto) i svaki treći muškarac (32,5), koji je teško osporiti.
Važan je instrument kojim se radi istraživanje, a reč je najčešće o standardizovanom, međunarodnom upitniku. Profesorka Simić naglašava da je posebno važno kako se radi statistička obrada podataka, ali i analiza i interpretacija rezultata. Naravno, značaj jednog istraživanja zavisi i od profesionalnosti i poštenja istraživača, od eliminisanja pristrasnosti. Međutim, uprkos tome što se znaju pravila igre u istraživanjima, medicina je puna lažiranih radova, a često u uglednim medicinskim časopisima osvanu istraživanja koja su potpuna besmislica, ali iza kojih stoji jasan interes farmaceutske kuće da se neki lek prikaže boljim i efikasnijim.
Upravo zato, pre izvesnog vremena, urednici poznatog medicinskog časopisa JAMA (Journal of the American medical Association) stavili su „pod mikroskop” sadržaj i svojih tekstova i radova iz drugih, takođe poznatih, medicinskih časopisa („Lanset”, „Pedijatrija”, Časopis Nacionalnog instituta za ispitivanje raka, Anale interne medicine). Otkrića su ih iznenadila: od 127 pregledanih studija samo u sedam je spomenuto ograničenje u studiji, jer je određena farmaceutska kompanija platila istraživanje pa je očekivala i odgovarajuće, podrazumeva se, dobre rezultate. Oni su upozorili da vlada opšti trend favorizovanja poželjne statistike. Tako se u samo 26 od 359 istraživanja, dakle u manje od 10 odsto, iz statistike vide svi efekti na pacijente – i pozitivni i negativni.
------------------------------------------------------------------
Gljive protiv rasta tumora dojke
Indijanapolis – Ekstrakt pečurke koja se vekovima koristi u istočnoazijskoj medicini može da zaustavi rast ćelija raka dojke i da bude novo oružje u borbi protiv te smrtonosne bolesti, pokazalo je istraživanje obavljeno na Metodističkom istraživačkom institutu u Indijanapolisu, u SAD.
U laboratorijskim istraživanjima, obavljenim na ćelijama karcinoma dojke, pokazalo se da gljiva „phellinus linteus” ima izrazito antikancerozno dejstvo, verovatno zahvaljujući tome što blokira enzim AKT, zadužen za nadzor nad signalima koji vode rastu ćelija, preneo je Rojters.
Pečurka, koju Kinezi zovu „song gen”, Korejci „sang-hvang”, a Japanci „mešimakobu”, pokazalo se, ima antitumorska svojstva pri kontaktu sa ćelijama raka kože, pluća i prostate. Sada su, međutim, stručnjaci prvi put počeli da razumevaju kako ova gljiva deluje.
Dr Daniel Sliva, iz instituta u Indijanapolisu, ističe da on i njegov tim još nisu u stanju da primene svoje otkriće u modernoj medicini, ali da se nadaju da će njihova studija podstaći nova istraživanja delotvornosti ove i drugih gljiva koje se koriste u istočnjačkoj medicini za lečenje raka.
Olivera Popović
[objavljeno: 17/04/2008]
