Izvor: Politika, 11.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kolevka” je i kuća tužnih priča
Lane, u 45 odsto hraniteljskih porodica u Vojvodini ni jedan od supružnika nije imao izvor prihoda, što upućuje da treba pažljivo razmotriti motive hraniteljstva – kaže direktorka subotičke ustanove za smeštaj dece bez roditeljskog staranja
Subotica – Dva zdrava, crnomanjasta dečkića prošle sedmice dobila su svoje nove porodice. Ove godine to je treće usvojenje, a Mira Čabrić, direktorka „Kolevke”, ustanove za smeštaj dece bez roditeljskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << staranja, kaže za naš list da će do kraja godine biti usvojeno još jedno dete. U „Kolevci” je smešteno i oko 160 bolesne dece, iz Srbije, desetoro je iz Crne Gore, kao i dvoje iz Republike Srpske.
Prema rečima direktorke Čabrić, do pre tri decenije u „Kolevci” je bilo i po 120 zdravih mališana bez roditeljske brige, ali se broj takve dece, naročito poslednjih pet godina, osetno smanjio.
– Do 2003. obično je godišnje iz „Kolevke” na usvojenje odlazilo do dvanaestoro dece. Tada je vlada počela da znatnije podržava program smeštaja dece u hraniteljske porodice i to se odmah odrazilo – kaže Čabrićeva.
Naša sagovornica naglašava da je na smanjenje broja zdrave dece koja dospevaju u „Kolevku”, osim hraniteljstva, koje država sada i potpomaže sa 27.000 dinara mesečno po detetu, uticalo i otvaranje sigurnih kuća.
– Nikada ne osporavam oblik zaštite u porodici, ali pod uslovom da ustanove koje sprovode nadzor nad hraniteljskim porodicama utiču da se uslovi u njima približe propisanim normativima. Činjenica da prošle godine u 45 odsto hraniteljskih porodica u Vojvodini ni jedan od supružnika nije imao izvor prihoda upućuje da treba pažljivo razmotriti motive hraniteljstva i da se humanosti i želji da se detetu omogući bolje i srećnije detinjstvo ništa ne sme pretpostaviti – ističe Mira Čabrić.
„Kolevka” je i kuća tužnih priča, jer su ovde smeštena i dece sa veoma teškim hendikepima.
– Roditelji imaju zakonsko pravo da smeste bolesno dete u ustanovu, iako postoji restriktivan prijem, odnosno potrebna je saglasnost od republičkih i pokrajinskih komisija, te mere ne bi trebalo da imaju veću snagu od zakona – kaže Čabrićeva.
A. Isakov
[objavljeno: 12/10/2008]
