Izvor: RTS, 20.Feb.2018, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koji su izazovi pred srpskim vinarima
U Srbiji je sve više vinograda i to postaje profitabilna grana. Ulažu vinari, a pomaže i država podsticajima. Podižu se male, moderne vinarije i povezuju se sa turizmom. Priliku da se pokažu kupcima imaju i na predstojećem beogradskom sajmu turizma i vina.
Smederevski kraj poznat je po vinogradima i voćnjacima. Nekada po Godominu. Danas po mladim vinogradarima i vinarima sa kvalitetnim vinom koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prate trendove pa razvijaju i vinski turizam.
"Naši distributeri u inostranstvu nemaju problem sa kvalitetom koliko sa nedostatkom brenda. Pravo iznenađenje je da smo se strancima nametnuli sa njihovim sortama tako da očekujem pravi bum kada budemo nastupili sa našim autohtonim sortama", kaže vinar iz Smedereva, Saša Jeremić.
Srbija je nekada imala oko sto hiljada hektara vinograda. Danas pet puta manje, ali je primetan trend rasta. Za hektar novog vinograda potrebno je oko sedam hiljada evra. Država novim vinogradarima vraća od četrdeset do šezdeset pet posto uloženog novca u lozne kalemove, stubove, obradu i analizu zemljišta.
"Ministarstvo pomaže podizanje matičnih zasada vinove loze, sertifikaciju i klonsku selekciju kao i proizvodnju samih sadnica. . Vrednost izvezenog vina po litru je iz godine u godinu veća što ukazuje da izvozimo vina sa većom cenom a što indirektno ukazuje da su to vina većeg kvaliteta." istakla je Jelena Kuzmanović iz Ministarstva poljoprivrede.
Srbija kao i zemlje u okruženju svetskoj konkurenciji može da parira samo kvalitetom, gajenjem visokokvalitetnih, ali i sve popularnijih autohtonih sorti.
"Borimo se i izborićemo se sa kvalitetom, sa svim onim parametrima i u zasnivanju zasada, odabirom sorti u pravilnom odabiru klonova, dobroj opremi koja doprinosi spravljanju vrhunskih vina. Ono što nam nedostaje je udruživanje ne bi li zajedničkim snagama mogli da se pojavimo na drugim tržištima", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Nebojša Marković.
Edi Maletić sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu kaže da je svet danas "kaberneiziran i šardoneiziran".
"Naravno to su odlične sorte i daju odlična vina ali ljudi postaju zasićeni i traže neke nove mirise i ukuse", kaže Maletić.
Znači Tamjanika, Prokupac ili Smederevka mogle bi da povećaju i promene sliku izvoza vina sa sadašnjih oko dvanaest – trinaest miliona evra godišnje. Poređenja radi italijanski izvoz vina prošle godine dostigao je neverovatnih 6 milijardi evra. I italijanima kao i nama glavno tržište je Rusija.
