Izvor: Danas, 18.Mar.2016, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kofa prljave vode po glavama građana
Ovaj tekst otpočeću citatom iz intervjua Milutina Mrkonjića u Danasu od 11. marta 2016: "Srbija se nepravedno odrekla i nepravedno zaboravila Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije koji je pre deset godina umro u Hagu.
Nabrajam: Upad u platni sistem velike Jugoslavije koji je valjda bio u funkciji očuvanja Jugoslavije, Zajam za preporod Srbije koji je istu preporodio, a nije neke obogatio, najveću ili jednu od najvećih inflacija u istoriji svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ekonomije, koja je opet neke obogatila a stanovništvo dovela do ivice gladi i pogodite da li su oni koji su se tada obogatili bili bliski ili vrlo bliski vlasti Slobodana Miloševića.
Pa onda pričajmo o ljubavi prema radnicima ili već... Ako nastavim dalje, slede pitanja o zločinima koje su državne službe počinile: ubistvo Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, pokušaji ubistva Vuka Draškovića u više navrata gde su neki ljudi, izvinjavam se neću navesti njihova imena, stradali. Propaganda Televizije Beograd ili RTS-a koja je vodila u građanski rat, koji bih ja okvalifikovao kao rat za teritorije, tenkovi na ulicama Beograda 9. marta 1991, a koji su potom nastavili put Hrvatske. Benzin u flašama na ulicama Beograda, da li je neke obogatio, da li su bili bliski vlastima Slobodana Miloševića, ponavljam Slobodana Miloševića ili su eto slučajno to bili preduzetnici, a o švercu cigareta da ne pričam. I to sve sam nabrojao ad hok, ne pokušavajući da navedem baš sve o tom velikom državničkom poslu koji je Slobodan Milošević obavio za nas, pa da ga ispratimo sa svim počastima.
Srebrenica, Markale, teror nad Sarajevom, ukidanje Skupštine Kosova i pripreme za konačno rešenje, ubistva nedužnog stanovništva na svim stranama, "pobeda" nad NATO snagama (cvrc) i obnova u kojoj je i intervjuisani učestvovao, da li je to odlika državnička ili diktatorsko-zločinačka? Biće da se ovde radi o velikoj egocentričnosti, sebičnosti i očiglednoj nemogućnosti da se osim sebe (sopstvene guzice) vidi bilo ko drugi, pa bio to pojedinac, klasa ili narodi.
Sličan odnos prema politici, državi i građanima ove zemlje imali su i postpetooktobarske vlasti ( sa izuzetkom vremena kada je predsednik vlade bio Zoran Đinđić), što je očigledno sačuvalo mogućnost Mrkonjića da nam posle svega prosipa ovu kofu prljave vode po glavi. I na kraju jedno pitanje za moj omiljeni dnevni list Danas: da li bi možda o ovoj godišnjici mogli nešto u formi intervjua reći recimo deca Ivana Stambolića ili Slavka Ćuruvije ili neko od građana Sarajeva ili neki vanpartijac iz Srbije ili...
*Autor je vajar iz Beograda
