Izvor: B92, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kodovi Srbije SP i SPA?
Beograd -- Skraćenice koje će u svetu predstavljati državu Srbiju trebalo bi da budu poznate do jeseni. Zavod za standardizaciju predložio SP i SPA.
Većina kombinacija koje počinju na S su već zauzete, a prema pisanju medija, nadležni od preostalih biraju možda i najbizarnije. O predlogu dvoslovnog, odnosno troslovnog koda Srbije odlučiće Zavod za standardizaciju, u saradnji sa državnim institucijama. Prema pisanju Danasa, Zavod je u vrh svojih predloga postavio kodove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << SP odnosno SPA, što je prepoznatljivo zbog reči srpski.
SP je i jedno od rešenja koje bi usvojila Međunarodna organizacija za standardizaciju, ukoliko Srbija ne podnese svoje predloge. Obzirom da je većina dvoslovnih oznaka koja počinje sa S već zauzeta, druga varijanta koja je u igri je SS. Dragan Popović, pomoćnik direktora Zavoda za standardizaciju Srbije kaže da postoje i zemlje koje ne koriste početno slovo države kao početno ime skraćenice. "Postoje takođe preporuke da se ne koristi ime režima u državi, dakle kraljevina, republika, nie poželjno da bude, ali to je preporuka, nije obaveza. U jednom postupku pregovaranja se može i to postići", rekao je Popović.
Ministarstvo za nauku preložilo je da dvoslovna skraćenica bude RS, od Republika Srbija, objašnjavajući da je to ideja koju je podržao najveći broj korisnika interneta u Srbiji. Novinar Vremena Zoran Stanojević kaže da u današnjem svetu zemlju najviše obeležava skraćenica internet domena. "Na internetu je bilo dosta diskusije, ali one su često duhovite, ali ne i mnogo korisne. Vrlo često predlozi koji se tamo čuju su veseli, i Međunardna organizacija za standardizaciju nije na tim talasnim dužinama. Bio je predlog da se uzme CP, jer jе to ćirilično kad se čita SR, ali mislim da taj način razmišljanja niko u svetu ne bi razumeo", objašnjava Stanojević.
Iako nadležni za odluku o državnim kodovima kažu da bi trebalo otvoriti što širu raspravu o ovom pitanju, većina građana u njoj neće imati pravo glasa.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde, uz dodatnu informaciju da ISO dozvoljava promenu zemlje korisnice određenog koda tek nakon isteka pet godina moratorijuma, odnosno perioda u kom se kd nije upotrebljavao. Takođe, osvrt na ovu problematiku možete pročitati i na sajtu Wikipedia.
.jpg)
