Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod ginekologa prvi put u 21. godini
Prvi put u životu žena u Srbiji ginekologa poseti u 21. godini, a 6,3 odsto žena nikada nisu posetile ovog specijalistu, podaci su dobijeni u velikom istraživanju zdravlja nacije iz 2006. godine.
Procenat žena koje nikada nisu posetile ginekologa je bio znatno veći u jugoistočnoj Srbiji (9,1 odsto), zatim u vangradskim naseljima (7,9 odsto), u najsiromašnijim domaćinstvima (12,4 odsto) i kod žena najnižeg obrazovnog statusa. Ginekolog, dr Aleksandar Jurišić, načelnik preoperativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odeljenja Ginekološke klinike "Narodni front" u Beogradu, nije mnogo iznenađen ovim brojkama, mada kaže da je, s obzirom na sve ranije stupanje mladih u seksualne odnose, prvi susret sa ginekologom tek u 21. godini – zakašnjenje.
– Teško je naći opravdanja ili dati objašnjenje zašto nam na kliniku stignu devojke sa samo 29 ili 30 godina sa rakom grlića materice, čija veličina nam govori da su dejstvu onko-virusa bile izložene barem osam godina, a nijedna od njih nema odgovor na pitanje šta ih je odvratilo od odlaska lekaru. Međutim, kad je reč o kasnom odlasku ili čak o ženama koje nikada nisu bile kod ginekologa, reč je o nekim civilizacijskim stvarima koje ste ili naučili ili ih niste prihvatili. Isto kao što je nezamislivo da u 21. veku imamo nepismene ljude, a imamo! Kao što čovek uči da piše, tako uči i da ide kod zubara, odnosno da žena poseti ginekologa – stav je dr Jurišića.
Prema istraživanju iz 2006. godine, skoro trećina mladih uzrasta između 15 i 19 godina stupila je u seksualne odnose. Za samo šest godina zabeleženo je za čak 10,4 odsto povećanje broja mladih koji su stupili u seksualne odnose, a u Beogradu to povećanje iznosi čak 38,5 odsto. U Srbiji, u proseku, mladi uzrasta od 15 do 19 godina u prvi seksualni odnos stupaju u 16. godini.
Dr Jurišić kaže da bi idealno bilo da svaka majka svoje žensko dete na prvi pregled kod ginekologa uputi pre nego što se ono odluči za stupanje u seksualne odnose. Žene, nažalost, kod nas nemaju naviku, ali ni obavezu, da redovno odlaze na ginekološke preglede i zato i dalje beležimo visok procenat abortusa, ali i umiranje od onih vrsta raka, kod kojih se ranim otkrivanjem postiže potpuno, stoprocentno izlečenje, kao što je slučaj sa karcinomom grlića materice. Kako je nedavno izjavila dr Ana Jovićević-Bekić, onkoepidemiolog Instituta za radiologiju i onkologiju, i u našoj zemlji uskoro bi trebalo da počne da se realizuje nacionalni program skrininga (sistematskog ranog otkrivanja) raka grlića materice radi otkrivanja ovog oboljenja u najranijoj, premalignoj fazi.
– Bolna je istina da se naše žene ne kontrolišu redovno. Imaju svog frizera, krojačicu, kozmetičara, ali ne i ginekologa... Cena takvog nemarnog odnosa prema zdravlju je visoka. Stižu nam pacijentkinje kod kojih je tumor i spolja vidljiv, "pipa" se, stomak je veliki kao u četvrtom ili petom mesecu trudnoće, ali ni to nekoj ženi nije bio dovoljan razlog da se zabrine i obrati lekaru – kaže dr Jurišić, dodajući da je poznato da do pojave karcinoma mora da prođe između sedam i osam godina. Ako se pacijentkinja na kontroliše tako dugo moguće je da se propusti trenutak kada može da se detektuje rani karcinom ili premaligna promena.
Kod ginekologa na pregled žene bi trebalo da idu barem jednom godišnje ili jednom u godinu i po dana. U nekim razvijenim evropskim zemljama obavezni ginekološki pregledi se zakazuju na dve godine, ali je to, kako objašnjava dr Jurišić, zato što je u tim zemljama, zahvaljujući nacionalnim planovima i skriningu, smanjena stopa rasta karcinoma kod žena.
– Pacijentkinjama moramo da usadimo svest da brinu o svom zdravlju, da idu na redovne kontrole. Važno je i da se svaki sumnjiv tumor ispita kompletno da se ne bi gubilo dragoceno vreme. Mi smo siromašna nacija, ali je vreme da se zakonom ili nacionalnim programima uvede zakonska obaveza ginekološke kontrole na godinu dana. Insistiram na toj učestalosti, jer troškovi sistematskih pregleda mnogo su manji nego lečenje samo jedne pacijentkinje obolele od raka u odmaklom stadijumu. Jedan sistematski pregled neka košta i 100 evra, ali troškovi za samo jednu kompletnu terapiju zračenjem, operaciju i bolničke dane nisu ispod 3.000 evra. Još skuplje je lečenje komplikovanih i odmaklih stadijuma, gde operacija nije moguća. Pravilnom propagandom, uticajem na mišljenje naroda može se uštedeti suma potrebna za lečenje cele nacije, o spasenim životima da ne govorimo – stav je dr Jurišića.
[objavljeno: ]
