Izvor: B92, 07.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko (treba da) brine o veteranima
Beograd, Noivi Sad -- U boračkim udruženjima nezadovoljni stavom države prema ratnim veteranima, kažu da nije za čuđenje agresivnost.
U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku za septembar najavljuju evidentiranje učesnika svih ratova koji žive na teritoriji Srbije i izmene zakona o boračkoj zaštiti. U Udruženju ratnih invalida kažu da u Srbiji ima još mnogo onih koji ne uspevaju da se sami izbore s traumatičnim ratnim iskustvom.
Nikola Žujović, iz Udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ratnih invalida, kaže da bi građani, kada bi znali koliko je onih s traumatičnim iskustvom, bili "veoma obazrivi kada bi izlazili na ulicu".
Žujović kaže da su vojnici bili suočeni s 24-časovnim strahom. "Da li ćete poginuti, biti zarobljeni. Svašta se dešavalo, da nailazimo na ljude koji su zarobljeni, pa iskasapljeni", kaže on.
Ratni veterani upozoravaju na sve češća agresivne ispade bivših vojnika. Pre pet godina, dobrovoljac sa Kosova Dragan Čedić u Leskovcu je iz automatske puške ubio je sedam osoba, a 2003. radnik Bezbednosno-informativne agencije sa Kosova Vladan Rovčanin je u zgradi BIA u Nišu ubio četvoro kolega. Na prepunoj pijaci u Pančevu veteran sa ratišta u Vukovaru Aleksandar Hadžihristos iz kalašnjikova je ispalio 56 metaka i ranio dve osobe.
Na Vojnomedicinskoj akademiji kažu da se ta institucija od početka ratova bavila posttraumatskim sindromom. Miroslav Radovanović, sa VMA, kaže da se u toj ustanovi i danas suočavaju s novim slučajevima.
"Oko 20 odsto učesnika rata manifestuje, posle preživljenog traumatskog iskustva, posttraumatski stresni poremećaj, a ozbiljniji problemi, neki hronicitet u ispoljavanju tegoba, javlja se u manje od 10 odsto slučajeva", kaže Radovanović.
Od oko 400.000 učesnika rata iz Srbije, njih skoro 35.000 su žrtve posttraumatskog stresnog poremećaja, procenjuju stručnjaci sa VMA.
Pukovnik Miroslav Radovanović, načelnik Klinike za psihijatriju na VMA, kaže da talas postratnog sindroma još nije prošao i da se tek očekuje njegovo ispoljavanje kod učesnika sukoba 1999. na Kosovu jer se pojavljivanje sindroma može očekivati i 10 godina posle traumatičnog iskustva.
Po definiciji, reč je o poremećaju u ponašanju nastalom zbog traumatskog događaja, a tipični simptomi su ponovno proživljavanje traumatičnog iskustva, mučna emocionalna reakcija na to sećanje i mučni snovi.
U Centru za traumu u Novom Sadu, jedinom centru takve vrste u Srbiji, kažu da najveći problemi svih veterana počinju kada se sa ratišta vrate kući. Oni ne uspevaju da se uklope u društvo.
Vladan Beara, iz Centra za traumu, kaže da društvo treba da postane odgovorno prema veteranima. "Treba shvatiti da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji su bili na ratištu. Moramo da shvatimo da smo mi kao društvo poslali te ljude tamo", rekao je on.
Evidencija i pomoć
U septembru počinje evidencija svih učesnika ratova koji žive u Srbiji. Projekat koji će realizovati resorno ministarstvo, Medicinski fakultet i VMA, podrazumeva njihovo lečenje i pomoć u obučavanju za nove poslove radi lakšeg prilagođavanja novim uslovima života.
Ratni veterani u Hrvatskoj imaju udruženja kojima država pomaže, daje im i povoljne kredite, a bivše vojnike štiti i zakonska regulativa.
Iz resornog ministarstva najavljuju, na proleće, i izmene zakona iz oblasti boračke i socijalne zaštite, koji će bolje regulisati njihovu zdravstvenu zaštitu i koji će im pomoći u rešavanju stambenih problema.
