Izvor: Politika, 24.Dec.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su bili prvi „zvezdaši” u Beogradu
„Beogradske novine” Stevana Đurčića, bivšeg diplomate, zastupale su politiku i interese kralja Nikole i on je u redakciji dočekivao saradnike s crnogorskom kapom na glavi
Poplava novih novinskih naslova, u prvoj deceniji prošlog veka u Beogradu, nije mogla da prođe bez Pere Todorovića, jednog od najboljih srpskih profesionalnih novinara devetnaestog veka. Njegove „Male novine” bile su malčice radikalske, a više lični pogled Pere Todorovića na svet i Srbiju. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << on ubrzo gasi ovaj naslov i pokreće nedeljne sveske pod imenom „Ogledalo”. Ovaj list ući će u anale srpske štampe, ako ni po čemu drugom, ono bar po tome što je prvi objavio Tarabićeva proročanstva.
Predistorija ovog uredničkog čina počinje na užičkoj pijaci 29. maja 1868. godine, kad je Tarabić, ničim izazvan, uzviknuo: „Ne dajte, ljudi, ubiše knjaza Mihaila”. Policija ga je odmah uhapsila i sprovela za Beograd, gde su ga u Ministarstvu unutrašnjih dela nekoliko dana saslušavali.
Njegovo saslušanje, koje je bilo prilično obimno, čuvalo se u poverljivoj arhivi jer je ovaj vidoviti seljak predvideo i promenu na prestolu – 29. maja, 1903. godine. Pera Todorović došao je do ovog materijala i objavio ga u „Ogledalu”.
Tih godina u Evropi, pa i u Srbiji, na političkoj sceni sve vri, na svakom koraku se oseća napetost – kao da se predosećala neka velika tragedija. To je bilo vidljivo i u beogradskoj štampi, a naročito u „Politici”,kojesubile vanpartijske novine,ali s naglašenim nacionalnim, patriotskim pristupom tumačenju razvoja događaja na Balkanu i u Evropi. Njen koncept zasnivao se na temeljima spoljne politike Srbije a u domaćim rabotama maksimalno se trudila da bude neutralna. „Politikinim” informacijama u to vreme se jednostavno verovalo.
„Štampa”, list Svete Jakšića, bivšeg diplomate, bio je pod uticajem „vladanovštine” (Vladana Đorđevića) i zastupala je austrofilsku politiku kralja Milana.
„Trgovinski Glasnik” je bio organ Udruženja beogradske trgovačke omladine. Na čelu novina, kao direktor, nalazio se dr Jovan Đaja, profesor Univerziteta, bivši ministar, bivši član Glavnog odbora Radikalne stranke. On je vodio nepristrasnu uređivačku politiku i mnogo prostora je davao ekonomskoj politici. On je, inače, bio markantna figura, uvek odeven u crni redengot i s cilindrom na glavi. Tih, smiren i uman. Direktor od koga su saradnici imali šta da nauče.
„Tribuna” Nauma Dimitrijevića, kome je nesebično pomagao i Branislav Nušić, nije dugo opstala. Nisu mnogo pomogle ni Nušićeve vragolije jer je on zbog neke aluzije na kralja Nikolu morao da se povuče iz uređivačkog tima.
„Beogradske Novine” Stevana Đurčića, bivšeg diplomate, zastupale su politiku kralja Nikole i on je sedeo u redakciji s crnogorskom kapom na glavi.
Raznorazna stranačka trvenja i sukobi političkih lideri nisu mogli da prođu bez uloge dnevnih novina. Kada je Nikola Pašić odlučio da zaverenicima, koji likvidiraju kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, dodeli dinastički orden Karađorđeve zvezde bez mačeva, inženjerijski major, takođe zaverenik Damnjan Damnjanović, zvani Mali Dača, napisao je u „Dnevnom Listu” članak i i optužio Pašića da je dodelom ordenja zaverenike vidno obeležio da na ulici svako može da ih prepozna. Pošto kao oficir nije smeo da se bavi političkim stvarima, a pogotovu da piše bez prethodne dozvole najvišeg vrha vojske, to su ovog majora penzionisali. On kao penzioner pokreće dnevni list „Reforma”, ali odmah čini prekršaj jer je to uradio bez dozvole Ministarstva. Ništa mu nije pomogla činjenica što je bio lični prijatelj prestolonaslednika Đorđa. „Reforma” nije bila dugog veka. Zaverenici, ili „zvezdaši” kako ih je narod nazivao posle dodele ordena Karađorđeve zvezde bez mačeva,ušli su u sve otvoreniji sukob s Pašićem i Radikalnom strankom. Stranice beogradskih novina bile su pune njihovih prepucavanja o „prioritetu”, odnosno ko će o praznicima u crkvi, za vreme službe, stajati s desne a ko s leve strane. Da li će desno biti okružni načelnik, kako je do tad bio običaj, ili komandant divizije, kao predstavnik vojske i države, kako su zaverenici tražili?
Zaverenici, prvi „zvezdaši” u Srbiji, polako su se rasturali. Neki su odlazili u penziju, neki u inostranstvo, ali ove epizode iz njihovih života dešavale su se daleko od očiju beogradskih novinara. Ni definitivan obračun s njima u Solunu, kada su Apis i drugovi streljani ili osuđeni na višegodišnje robije, bio je daleko od javnosti.
Ivan Miladinović
objavljeno: 24.12.2012
