Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko patrolira Vikipedijom
Odrednice na Internet enciklopediji piše i menja teško izbrojiva vojska dobrovoljaca iz celog sveta na 253 jezika, a tačnost podataka kontrolišu „viki-policajci”
„Nemamo članak ’Enciklopedisti’, ali možete da ga napišete! Kucajte u kutiji ispod i kliknite na ’snimi stranicu’ da biste započeli ovaj članak, koji će biti odmah objavljen. Vaša IP adresa će biti zabeležena u istoriji izmena ove strane.” Ovo su osnovna uputstva za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pisanje odrednica na Vikipediji, zbog kojih bi se, da ikako mogu da ih vide, Ruso, Dalamber, Didro, Volter i Monteskje, najčuveniji pisci, filozofi i naučnici koji su tokom treće četvrtine 18. veka sastavljali francusku enciklopediju, „obrazloženi rečnik nauka, umetnosti i zanata”, začuđeno pogledali. Danas, međutim, ljudi prevrću očima ako shvate da njihov sagovornik nije ni čuo za ovaj projekat pravljenja moderne internetske enciklopedije besplatnog, slobodnog, ali tačnog i potpunog sadržaja, koji su u elektronsku orbitu 15. januara 2001. lansirali Amerikanci Lari Senger i Džimi Vejls.
Odrednice u Vikipediji, kojih u ovom trenutku ima oko 12 miliona (samo na engleskom 2,7 miliona), piše i menja teško izbrojiva vojska dobrovoljaca iz svih kutaka Zemljine kugle na 253 jezika (čak i na esperantu, latinskom i crkvenoslovenskom). Ipak, ima i nevernih Toma, naročito među univerzitetskim profesorima, koji se mršte kad u spisku literature seminarskog rada vide da je izvor bila i „Vikipedija”.
Ugled stečen u virtuelnom prostoru
Kako kažu sami „vikipedisti”, doza sumnjičavosti je sasvim razumljiva kada se u obzir uzme činjenica da gotovo svaki tekst, osim onih kontroverznih i škakljivih, koje su česta meta vandalizma, može da piše, menja i koristi svako sa pristupom Internetu i viškom slobodnog vremena. Bez obzira na to da li prvi put „svraća” na sajt Vikipedije, ili je tamo već napisao na desetine tekstova, da li je registrovan ili ne, tolika sloboda data korisniku ne znači da bi svih šest milijardi Zemljana trebalo da napiše odrednicu o sebi, ili da se svet upoznaje sa „životom i priključenijima Perine mačke iz detinjstva”.
Da bi se sprečile zloupotrebe, među korisnicima postoji hijerarhija korisničkih grupa, sa različitim nivoima ovlašćenja i pristupa „patroliranju” i „češljanju” članaka. Niko od njih ne prima novac za silne sate koje provede na Internetu, a zvanja zaslužuju na osnovu poverenja i ugleda koji steknu u virtuelnom prostoru, nakon što njihovu kandidaturu aminuju već odobreni korisnici putem internetskog glasanja, uz konsenzus od bar 80 odsto glasača.
Tako, na primer, administratori u zajednici „vikipedista” nadgledaju rasprave o člancima-kandidatima za brisanje, kao i nove ili izmenjene odrednice kako bi se sprečili očiti vandalski napadi, i razmatraju zahteve korisnika koji traže administratorska ovlašćenja. I za njih, kao i za sve korisnike, važi pravilo neutralne tačke gledišta, ali oni mogu da blokiraju i deblokiraju korisnike ili čak cele provajderske opsege, da brišu, vraćaju, zaključavaju i otključavaju stranice i uređuju zaštićene strane.
Šest godina srpske Vikipedije
Interesantno je da i oni imaju pretpostavljene – tako članovi kategorije „birokrata” imaju pravo šefovanja nad administratorima, a „stjuardi” smeju da rade na svim jezicima. Korisnik od „viki-policajaca” može da zaradi opomenu, ali i blokadu – zabranu da na određeno vreme piše i uređuje stranice, ma kojoj grupi pripadao. Najveći broj obrisanih tekstova su probe, koje često imaju samo naslov.
Sve ovo važi i za srpsku verziju, a, prema podacima sa njene osnovne strane, Srbi su od momenta njenog „podizanja” napisali 70.867 odrednica, načinili prosečno 9,32 izmena po članku, a registrovanih korisnika ima 30.440. Odgovore na pitanja o (srpskoj) Vikipediji dao nam je Nikola Smolenski, tridesetogodišnji programer iz Beograda, jedan od 23 trenutno aktivna administratora u srpskoj „mreži”, i jedan od najplodnijih i najcenjenijih domaćih pisaca odrednica. Njega mnogi smatraju „prvim čovekom srpske Vikipedije”, a trenutno je i na mestu predsednika Izvršnog odbora Zadužbine Vikimedija za Srbiju, čiji je posao kontakt sa medijima, sakupljanje para i organizovanje sastanaka urednika iz okruženja.
– Srpska Vikipedija će 16. februara ove godine proslaviti šesti rođendan, a prvi tekst napisao je sada neaktivni Filip Brčić, o autorskom pravu tekstova sa Vikipedije, kojima se prilikom citiranja mora navesti izvor. Administratori, kojih je do sada bilo svih uzrasta i obrazovnih profila, od đaka šestaka do profesora univerziteta, sastaju se svake druge nedelje u sali beogradskog Doma omladine i pričaju o najrazličitijim temama u vezi s Vikipedijom – objašnjava za naš list Nikola Smolenski i dodaje da imamo premalo urednica Vikipedije.
Prema njegovim rečima, iako bi svaki laik očekivao da najviše prepucavanja ima oko izmene članaka o politici, Srbi se, češće pod nadimcima nego pod punim imenom i prezimenom, u virtuelnom prostoru najžustrije svađaju oko pravopisa, pogotovo oko transkripcije s drugih jezika i pisanja velikog i malog slova.
Tereza Bojković
[objavljeno: 08/02/2009]
