Izvor: Politika, 28.Sep.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kontroliše nastavnike
Sindikat: Ne može profesora engleskog da ocenjuje profesor matematike. – Zoran Kostić: Profesori se plaše ocenjivanja
Nezadovoljan načinom na koji se obavlja spoljašnja provera kvaliteta rada škola, Sindikat obrazovanja Čačka doneo je odluku da prosvetne inspektore, koji rade na poslovima eksterne evaluacije, više ne prima u škole, a to će verovatno prihvatiti i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).
Kako je za naš list rekao Dragan Matijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik USPRS i profesor Gimnazije u Čačku, nastavnici zameraju savetnicima njihovu mladost, neiskustvo i nestručnost.
– Ne može profesora engleskog da kontroliše profesor matematike ili biologije. Oni dođu na čas, sede, slušaju, ocenjuju na primer da li nastavnik dovoljno animira decu, a struka je u stotom planu. Prosečna starost profesora u Srbiji je 51 godina, a radni staž je 20, i možete misliti kako se onda kolege osećaju kada dođe da ih ocenjuje neko ko ima četiri godine radnog iskustva u školi – kaže Matijević.
Po njegovim rečima, prosvetnim vlastima je još pre pet godina dostavljen predlog izmena pravilnika o stručno-pedagoškom nadzoru, po kojem bi ovaj posao radili iskusni i stručni nastavnici.
Da podsetimo, reč je o vrednovanju kvaliteta rada obrazovnih institucija Republike Srbije koje je počelo ove godine, do sada najozbiljnijoj proveri koja neće zaobići nijednu školu u Srbiji. Prosvetni savetnici će pročešljati školsku dokumentaciju, prisustvovati nastavi, razgovarati sa đacima, nastavnicima, direktorima…
Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Zoran Kostić, inače na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, kaže da su ocene sindikata paušalne i da je suština u tome da se nastavnici plaše da se sudi o njihovom radu.
– Odgovorno tvrdim da u škole uvek ide tim i nikada nije otišao „englez” da kontroliše matematiku, ali je moguće da pošaljemo profesora engleskog i profesora fizike. Ja kao biolog, sa svojim iskustvom, mogu da pratim bilo koji predmet, čak i engleski koji ne govorim – objašnjava Kostić.
Po njegovim rečima, prosvetni savetnik mora da ima najmanje osam godina radnog iskustva, rezultate u svom radu, profesionalni ugled i licencu, a ovih dana će stručnjaci koji obavljaju spoljašnju proveru kvaliteta dobiti i međunarodni sertifikat.
– Dakle, prosvetni savetnik ne može da bude bilo ko. Svi prosvetni savetnici, a to znam jer je to u mom sektoru, imaju položen ispit i niko ko nije dobio sertifikat ne može da obavlja eksternu evaluaciju. Osim toga, upravo na predlog sindikata, biće napravljena lista spoljnjih saradnika, sa koje će se uzimati ljudi ukoliko u školskoj upravi nema stručnjaka odgovarajućeg profila – kaže pomoćnik ministra.
On tvrdi „da su standardi za spoljašnu evaluaciju fantastični” i da se tačno mogu otkriti dobre i loše strane jedne škole.
– Mi smo sve to isprobali u 30 škola i sami nastavnici su odali priznanje što su otkrivene slabe tačke. A reč je inače o školama koje su dobile najvišu ocenu (četvorku). Osim toga, u čemu je problem ako i dođe mlad nastavnik, koji, na primer, poznaje interaktivnu nastavu koju ja nisam predavao 30 godina. Nije ovde problem u neiskustvu i nestručnosti, već u tome što mora da se obavi kontrola i što oni ne žele da ih ocenjuju – smatra Zoran Kostić.
A na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko sindikat zaista donese odluku na nivou Srbije da škole zatvore vrata za savetnike koji rade ovaj posao, Kostić odgovara:
– Sindikat može da donese odluku kakvu hoće, ali obrazovne institucije moraju da rade svoj posao, a direktor je odgovoran za zakonitost rada. U ovom poslu nema falširanja, niti se gleda samo jedan čas, već se daje kompletna ocena kvaliteta rada škole, što uključuje i prisustvo na času, analizu dokumentacije, razgovor i sa tetkicama i sa direktorima... Svrha vrednovanja nije kažnjavanje, nego unapređenje rada škola.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------
Zašto je četvorka najviša ocena
Škole dobijaju ocene od jedan do četiri, a petica je namerno izbegnuta da se ne bi pribegavalo sredini, odnosno oceni tri. U Pravilniku piše da je četvorka najpoželjnija situacija – u školi preovlađuju jake strane, a sitni nedostaci ne utiču na kvalitet rada. „Jedinica” znači da izrazito preovlađuju slabe strane koje ugrožavaju napredovanje i razvoj učenika, pa su neophodne hitne aktivnosti i stručna pomoć za otklanjanje nedostataka.
objavljeno: 28.09.2012
.jpg)
