Izvor: RTS, 03.Jan.2019, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ima pravo na stanovanje uz podršku
Oko 900 osoba sa intelektualnim teškoćama ili duševno bolesnih zainteresovani su da žive samostalno odnosno za projekat Stanovanje uz podršku. Međutim, od njih koji su u stanovima uskoro bi mogli da budu vraćeni u ustanove zatvorenog tipa. Naime, posle 14 godina, usluga stanovanja uz podršku više nije dostupna u Beogradu. Ni u budžetu Vlasotinca nije predviđen novac za taj projekat.
Umesto u beogradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stanovima, kao kada ih je ekipa RTS-a prvi put snimala, korisnici projekta Stanovanje uz podršku danas su u biološkim porodicama, domovima za stare, izbegličkim centrima, ali i u ustanovama zatvorenog tipa. Za većinu njih to znači da više ne mogu da rade, bave se sportom ili takmiče na isti način kao godinama unazad.
"Njihovi rezultati su mogli biti primer u kom pravcu treba obezbediti uslove za rad i život osoba sa invaliditetom. Posle prestanka služenja usluge, oni su nažalost, završili – kako ko. Na svu sreću nisu svi završili negativno i loše ali ima i takvih slučajeva. Oni uopšte nisu smeli da budu dovedeni u poziciju da snose posledice neke nesinhronizovane akcije, nerazumevanja određenih prepreka", ističe Dragan Lukić iz Asocijacije za promociju inkluzije.
One opštine čiji su prihodi ispod republičkog proseka mogle bi da traže pomoć od države. S Beogradom, međutim, to nije slučaj.
Zašto Beograd odustaje od projekta Stanovanja uz podršku, RTS pokušava da sazna od jula kada smo nadležnima prvi put poslali to pitanje. To pitanje smo i ponovili, ali i dalje nema odgovora, pa ne znamo ni da li je reč o privremenoj ili konačnoj odluci grada.
Vlasotince ispunjava uslove
Vlasotince kao mnogo siromašnija opština od prestonice ispunjava uslove da dobije pomoć. Ako ona izostane, posle četiri godine, petoro korisnika programa biće vraćeno u ustanove.
"Ne može se uvek od države očekivati da priskače u pomoć na takav način. Država je ta koja treba da stvori zakonski uslov i osnov, da omogući da se pomogne lokalnim samoupravama da nauče da razviju određene usluge, u ovom slučaju kada govorimo o socijalnoj zaštiti. Očigledno je da moramo još dosta učiti, očigledno je da moramo biti pažljiviji prilikom odabira onoga što nam je prioritet", kaže Suzana Mišić iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
U selu Tešici kod Aleksinca, na primer, program funkcioniše od 2015. i finansira se iz evropskih fondova. U jednoj od tri kuće boravi četvoro korisnika.
Uz podršku se trenutno stanuje u Šapcu, Pančevu, Novom Sadu, Aleksincu i u još tri opštine, dok 2.300 ljudi živi u ustanovama socijalne zaštite.
.jpg)
