Izvor: Politika, 08.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko i kako čuva red u bolnicama
Obezbeđenje sme da primeni silu samo ako je ona upotrebljena protiv njih. – Lekari se žale da im u ambulantu dolaze sve agresivnije osobe
Beograđanin (85), koji nije želeo da mu se ime objavi u novinama, u posetu bolesnoj supruzi u jednoj bolnici Kliničkog centra Srbije (KCS) stigao je u nedelju nešto posle 10 časova, ali pošto nije imao specijalnu dozvolu za posete van uobičajenog vremena, sestra mu je naredila da napusti bolničku sobu. Pozvan je i radnik obezbeđenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je, posle kratkog i uljudnog razgovora, ispratio posetioca do izlaza. Međutim, kako je naš sugrađanin, po sopstvenom priznanju, dobro poznavao kliniku, ušao je ponovo u bolnicu kroz bočni ulaz i opet došao na odeljenje. Opet je pozvano obezbeđenje, a galama na hodniku prizvala je i dežurnog lekara, profesora Medicinskog fakulteta i pomoćnika direktora te klinike. Epilog priče je tvrdnja starog gospodina da su ga obezbeđenje i lekar izneli iz klinike, kao i da je dobio dva udarca, dok su akteri druge strane za „Politiku” izjavili da gospodina niko nije udario. Naprotiv, kažu, on je dva puta šutnuo doktora. Odmah su pozvali policiju, koja je uzela izjave, ali nikoga nije privela.
Ovaj nemili događaj bio je povod da utvrdimo kako su organizovane službe obezbeđenja po beogradskim bolnicama. Dok se u ustanovama gde ni muva ne može da prođe pored portira svi osećaju bezbedno, ima bolnica gde se lekari i sestre žale da im u ambulantu bez poziva ulaze veoma agresivne osobe, da na odeljenjima stalno nestaju novčanici ili garderoba, da su na ulazu klinika obični portiri ili penzionisani policajci koji dremaju...
– Mesečno imamo između 600 i 700 intervencija, jer je bolnički krug KCS-a veoma veliki. Obezbeđujemo 54 objekta. Lekari i medicinsko osoblje zovu nas kada ih ometaju pri pregledu, viču, prete... Znači, za svaku povredu reda u ustanovi. Ne može lekar u ambulanti Urgentnog centra da pregleda teško povređenog, ako mu iznad glave stoji pet osoba koje su stigle u pratnji. U skorije vreme nismo, na sreću, imali pretnje oružjem, ali bilo je i toga. U Urgentnom centru postoji stalna patrola policije koja je zadužena za ceo krug KCS-a – kaže pomoćnik direktora za odbranu i bezbednost KCS-a Saša Radović.
Po njegovim rečima, ovlašćenja radnika obezbeđenja jesu da mogu da uzvrate silom, tek ako ona bude upotrebljena protiv njih. Imaju 120 zaposlenih, raspoređenih u četiri smene. Nema dovoljno kamera, a video-nadzor postoji samo u pojedinim klinikama.
– Nastojimo da se striktno poštuje vreme za posete bolesnicima, koje su od 13 do 14 časova, osim u slučajevima kada posetilac ima odobrenje načelnika odeljenja ili direktora. Problemi su sporadični i najčešće verbalni i reše se mirnim putem, dok je upotreba sile svedena na minimum – kaže naš sagovornik.
Na ulaznim vratima većine bolnica nalazi se obaveštenje da su posete bolesnicima dozvoljene najčešće od 14 do 15 časova, a s obzirom na to da mnogi rade do 17 časova, jasno je da je ovu satnicu za posete teško poštovati.
– Verovatno bi bilo korisno promeniti to pravilo, međutim, ne može se ulaziti u bolničke sobe usred jutra kada su vizite, kada se izvode operacije, daje terapija, kada su na odeljenju prisutni studenti i specijalizanti. Kroz KCS dnevno prođe između 10.000 i 30.000 ljudi, koje treba kontrolisati. Ni u jednu državnu instituciju ne može se ući tako što ćete „preskočiti” portira – kaže Zorica Marković, šef Kancelarije za medije KCS-a.
U GAK-u „Narodni front” kažu da imaju jedno od najstrožih obezbeđenja.
– U klinici mora da postoji dobro obezbeđenje, a to ne mogu da budu obični portiri. Mi sami plaćamo njihovu obuku i vatrogasni kurs, ali smo bar sigurni. Od koristi su nam i penzionisani radnici policije. Strogo je zabranjena poseta izvan određenog vremena, ali svako može ostaviti na ulazu kesu sa potrepštinama i to će pacijentkinjama biti uručeno ili će one same, po pozivu, sići na portirnicu. Bilo je incidenata, ali oni su malobrojni. Svim lekarima i osoblju kažem da moraju da nauče da razgovaraju sa svakim – kaže direktor profesor dr Dušan Stanojević.
On je, kaže, često na meti kritika jer ne dozvoljava posete porodiljama.
– Neka imamo kritike, ali zato nemamo infekcije u dečjem boksu, koje mogu da budu fatalne. Zabranjena je poseta porođenim ženama, kojih na klinici u svakom trenutku ima više od 100. Znam kako je u svetu i modernim klinikama, ali mi smo siromašna zemlja i u ovakvom tipu porodilišta, kakvo je kod nas, posete ne dozvoljavam. Uostalom, svaka od porodilja ima mobilni telefon, a to je kao da ima i posetu – kaže dr Stanojević.
I primarijus dr Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj ulici, kaže kako je njihovo obezbeđenje specifično i da nije moglo da bude prepušteno penzionisanim policajcima.
– Od kada sami na tenderu biramo obezbeđenje, situaciju držimo pod kontrolom. Već četiri-pet godina je dobro. Ovi radnici moraju da budu spremni na akciju, da zaštite zaposlene, ali da ne budu preki i da ne premaše svoja ovlašćenja – kaže dr Daragan Saveljić.
Olivera Popović
objavljeno: 08.04.2013.
