Izvor: Politika, 25.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će biti gospodar tajni vojnih službi
Generalni inspektor VBA i VOA imaće uvid u rad bezbednjaka. – (Ne)poželjno iskustvo u obaveštajnom radu
Generalni inspektor Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), koga će po prekjuče usvojenom predlogu zakona o VBA i VOA imenovati Vlada Srbije, biće nesumnjivo jedan od najbolje informisanih ljudi u državi. Kako je izjavio šef vladine kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović, tekst predloga zakona koji je usvojila vlada biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dostavljen Skupštini kroz nekoliko dana a trenutno se nalazi u procesu pravno-tehničke redakcije zbog čega je nedostupan javnosti.
U intervjuu za „Politiku” ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao da je upravo generalni inspektor VBA i VOA najbitnija novina koja se uvodi. Osoba na toj funkciji imaće ovlašćenja da nadzire rad vojnih tajnih službi i kontroliše zakonitost njihovog rada. Šutanovac je naglasio da će vojne tajne službe i dalje kontrolisati i parlamentarni Odbor za bezbednost i odbranu.
Dr Zoran Dragišić, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti, smatra da bi generalni inspektor morao da ima potpuni uvid u sve aktivnosti vojnih agencija, osim u podatke o izvorima informacija i o akcijama koje su u toku. Osim zakonitosti rada, veoma je važna i kontrola trošenja novca.
– Ako bi se desilo da član skupštinskog odbora ili generalni inspektor odaju službenu tajnu koja im je poverena, to bi trebalo smatrati veleizdajom, za šta bi po meni trebalo da se zaradi 40 godina zatvora. Poslanici, članovi Odbora za odbranu i bezbednost, kao i generalni inspektor morali bi da potpišu i obavezu čuvanja tajnosti podataka do kojih su došli – kategoričan je Dragišić.
Naš sagovornik napominje da bi valjalo da se pod lupom ovog inspektora nađu sve domaće službe, uključujući i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
– Što se tiče uslova koje kandidat mora da ispuni da bi došao na mesto inspektora, to bi bila diploma pravnog fakulteta ili fakulteta bezbednosti, a najbolje bi bilo kada bi imao kombinaciju tog obrazovanja. Trebalo bi da ima i najmanje pet godina radnog staža, ne bi smeo da bude osuđivan na bezuslovne kazne, a u trenutku kada se bira protiv njega ne bi smeo da se vodi krivični postupak. Jedan od najbitnijih uslova bio bi da nikada nije radio u službi bezbednosti – naglašava Dragišić.
Penzionisani pukovnik VBA Zvonko Horvat kaže da se ne bi moglo olako definisati iz kojih bi struktura inspektor trebalo da potiče ali, za razliku od Dragišića, napominje da „ne bi bilo na odmet” iskustvo rada u tajnoj službi, ili bar izvesno obrazovanje o radu službi. Prilikom izbora generalnog inspektora, trebalo bi pribaviti neobavezujuće mišljenje skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, koji bi trebalo da zadrži dosadašnje ingerencije, kako o tome ne bi odlučivao uži krug.
– Nije mi poznat tekst usvojenog predloga zakona, ali smatram da bi u njemu morale biti jasno definisane obaveze generalnog inspektora prema vladi ali i Skupštini. Dok je zakon bio u fazi rasprave, najviše primedbi bilo je upravo na skrajnutu ulogu parlamenta u kontroli tajnih službi – objašnjava Horvat.
Iako javnost očekuje da šefovi agencija odboru i inspektoru treba da predočavaju spektakularne tajne detalje, on smatra da bi to potencijalno derogiralo rad tajnih službi i ugrožavalo njihov rad i njihove izvore, i dovelo ih čak i u smrtnu opasnost.
– Za kontrolu zakonitosti dovoljno je znati pseudonim operativne veze ili saradnika – tvrdi Horvat.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović smatra da je isticanje instituta generalnog inspektora u prvi plan „manipulacija i zataškavanje svega što u nacrtu zakona nije valjalo”. On kaže da se dosadašnje funkcionisanje parlamentarnog odbora na planu kontrole tajnih službi može okarakterisati kao tragikomedija i farsa, jer mu nije poznato da je iko od članova odbora koristio pravo da mu se stavi na uvid dokumentacija obimnija od one prezentirane na sednici odbora.
– Odredbe o generalnom inspektoru u nacrtu zakona nisu bile razrađene, a sada i ne znamo da li je sve to i ostalo tako – kaže Petrović.
Tereza Bojković
----------------------------------------------------
Službe, šefovi, akcije"
VBA je kontraobaveštajna služba, na čijem je čelu od 2004. godine Svetko Kovač. Ovi bezbednjaci nedavno su se istakli presecanjem aktivnosti kriminalne grupe koja se, na osnovu lažnih uverenja sa VMA o zdravstvenom stanju posle navodnih ranjavanja u ratovima devedesetih, bavila malverzacijama u vezi sa dodelom stanova i novčanih prinadležnosti. Pre sedam godina bivšeg potpredsednika vlade Momčila Perišića uhapsili su operativci ove službe tokom sastanka sa šefom CIA za Balkan u motelu na Ibarskoj magistrali.
VOA je obaveštajna služba koja, pre svega, prikuplja informacije u inostranstvu. Na čelu ove tajne službe odnedavno je pukovnik Dragan Vladisavljević. Najpoznatiji uspeh ove službe zabeležen je 1998. godine kada su preko francuskog oficira u Briselu dobijeni planovi vazdušnih napada NATO na SR Jugoslaviju.
[objavljeno: 26/09/2009]
