Izvor: Blic, 02.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjižica za 26.000 radnika
Knjižica za 26.000 radnika
Inspektori rada u prvih devet i po meseci ove godine obavili su više od 50.000 nadzora i u firmama koje su obišli pronašli 35.092 radnika koji su radili na crno, dakle, bez ugovora o radu i bez prijava na socijalno osiguranje. Nakon intervencije inspektora, poslodavci su u radni odnos primili 26.110 radnika, dok je za 5.789 firmi doneto rešenja o zabrani obavljanja delatnosti.
Iznoseći ove podatke, Goran Stojanović, pomoćnik republičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministra za rad i zapošljavanje, za 'Blic' kaže da je inspekcija rada u ovoj godini obavila veliki posao, jer je recimo broj radnika sa kojima je po nadzoru inspekcije zasnovan radni odnos duplo veći nego u prošloj godini. Tome je svakako doprinela i činjenica da je ove godine primljeno 260 novih inspektora rada, ali, kako naglašava naš sagovornik, problem rada na crno je isuviše složena pojava i isuviše dugo prisutna na našim prostorima da bi je inspektori mogli suzbiti sami i u kratkom roku.
- Rad na crno je nešto što je imanentno svim zemljama u tranziciji. Koristeći iskustva tih zemalja, naši su inspektori najviše koristili takozvani mekani pristup, koji podrazumeva pre svega savetodavnu i preventivnu ulogu, pa tek onda kažnjavanje. Takav pristup najprimereniji je našoj trenutnoj situaciji, jer recimo donošenjem rešenja o zatvaranju firme, mi radnike zatečene u njoj zapravo samo prevodimo u već ogromnu armiju nezaposlenih. Zato se trudimo da poslodavcima koji imaju neprijavljene radnike ostavimo neki rok da ih prijave, objasnimo im da sada postoje fleksibilni oblici zapošljavanja, gde doprinosi nisu tako visoki. Jednostavnije rečeno, u slučajevima gde smo mogli zaključiti da se ostvarivao veliki profit a radnici držani neprijavljeni, bili smo nemilosrdni i poslodavce kažnjavali, a u ostalim smo delovali više preventivno i savetodavno - objašnjava Stojanović.
Polazeći na teren, inspektori rada rukovode se informacijama do kojih sami dolaze, zatim onima koje dobijaju od sindikalnih organizacija, lokalne samouprave, ali i samih građana. Međutim, firme koje rade neprijavljeno ne mogu kontrolisati, jer su po zakonu nadležni samo za registrovana preduzeća, dok su neregistrovana posao tržišne inspekcije.
Preciznih podataka o radu na crno nema, a procenjuje se da je broj neprijavljenih radnika u Srbiji oko 350.000. R. Marković
