Izvor: Politika, 17.Mar.2013, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige u psihoterapiji
Čitanje je dobar način da tinejdžeri kroz identifikaciju sa literarnim junacima shvate da nisu usamljeni u svojim problemima
„Kaži mi šta čitaš, pa ću ti reći kako si!”
Iako bi dobri poznavaoci ljudske duše i ljubitelji pisane reči na osnovu literature koja stoji na policama kućne biblioteke mogli da iscrtaju psihosocijalni i kulturni profil ukućana, stručnjaci za dušu došli su do zaključka da knjige mogu biti važni literarni „saradnici” i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << procesu psihoterapije.
Mada ideja o katarzičnom dejstvu knjiga potiče još od starih Grka koji su smatrali da je literatura sredstvo za lečenje duše, tvorci biblioterapije došli su do zaključka da čitaoci putem identifikacije sa glavnim junacima knjiga mogu naći rešenje za svoje probleme.
Dr Sabina Jahović, dečji psihijatar Dnevne bolnice za adolescente Instituta za mentalno zdravlje, objašnjava da je u adolescenciji svet fantazije veoma živ, zbog čega se brojni tinejdžeri identifikuju sa književnim junacima i u njihovim životima pronalaze „epizode” iz svog iskustva ili bar postaju svesni nekih psihičkih konflikata ili problema sa drugim ljudima.
Kroz čitanje (odabranih) knjiga adolescenti preispituju svoja životna i moralna načela, što može da pomogne u konfliktnim situacijama kroz koje prolaze, a kroz prepoznavanje finih nijansi emocija junaka književnog dela oni obogaćuju svoj unutrašnji svet.
Iako ovoj vrsti terapije ne ide na ruku činjenica da adolescenti sve manje vremena provode sa knjigom u ruci, a sve više na socijalnim mrežama, dr Jahović ističe da je čitanje dobar način da tinejdžeri ostanu sami sa sobom i da kroz identifikaciju sa literarnim junacima shvate da nisu usamljeni u svojim problemima.
„Adolescencija je najburniji period u životu – nekontrolisani i nagli telesni rast praćen je emocionalnim burama koji rezultiraju traganjem tinejdžera za sopstvenim identitetom van porodičnog okruženja, u društvu vršnjaka koje postaje veoma važno.
Tinejdžeri doživljavaju prve prave ljubavi koje su nekada uzvraćene, a nekada ne i eksperimentišu sa sopstvenom seksulanošću.
Depresija je česta reakcija na prekide ljubavnih veza, porodične probleme, pad školskog uspeha i konflikte sa vršnjacima i zajedno sa poremećajima ponašanja, najčešći uzrok hospitalizacije mladih pacijenata koji se nalaze u Dnevnoj bolnici za adolescente”, ističe naša sagovornica.
Ona dodaje da je biblioterapija važan deo „milje” terapije koja se primenjuje u Dnevnoj bolnici za adolescente i u njoj učestvuju svi adolescenti koji su u tom momentu hospitalizovani.
Dr Sabina Jahović ističe da se depresija u adolescenciji ne manifestuje samo kroz tugu vidljivu „golim okom” već i kroz agresivna ponašanja – zato se i kaže da su tuga i nasilje psihološka „braća blizanci”.
Adolescenti manje govore, a više deluju i agresijom se „brane” od melanholije, pa je zbog toga važno da uče da svoju tugu izraze kroz reči – cilj biblioterapije jeste da mladi pričaju o tome kakav uticaj na njih ima neko književno delo i kako su se identifikovali sa njegovim junakom.
Jedan od ciljeva biblioterapije je i diskretno usmeravanje ka literaturi koja obogaćuje unutrašnji svet i amortizuje udarce svakodnevice i potrošačkog društva u kome nema mnogo mesta za zbunjene, tužne i uplašene adolescente.
– U biblioterapiji uglavnom biramo teme koje su bliske dešavanjima u životu adolescenta, pa često čitamo Selindžerovu zbirku „Freni i Zui” ili ,,Visoko podignite krovnu gredu tesari”, Markesovo „Oproštajno pismo”, Borhesove „Maštarijama”, „Rane jade”, Danila Kiša, Šekspirov roman „Romeo i Julija”, Tolstojevu „Anu Karenjinu”. Čitamo i Davida Albaharija, Jovana Dučića, Branka Radičevića, Vladislava Petkovića Disa, Branka Miljkovića, a pričamo i o Frojdovoj prepisci sa Ajnštajnom u kojoj ova dva naučnika pokreću pitanje smislenosti ratnih sukoba – priča naša sagovornica.
Iako su „Jadi mladog Vertera”, koje potpisuje čuveni nemački pisac Johan Volfgang Gete svojevremeno izazvali epidemiju samoubistava u populaciji mladih ljudi, naša sagovornica ističe da „depresivna” poezija i proza nije uvek znak da se depresivne i suicidalne misli vrzmaju po glavi adolescenta. Naime, mnogi od njih čitaju i razbibrižnu literaturu tipa „Kupoholičarka” ne bi li barem u mislima pobegli od realnosti koja je za njih teška i nepodnošljiva.
Na pitanje da li adolescenti na stranicama knjiga iz popularne psihologije i „self-help” literature pokušavaju da pronađu odgovore i rešenja za svoje psihičke probleme, ona odgovara da tinejdžeri pokazuju veliko interesovanje za knjige samopomoći, ali i za popularne pisce koji u svojim knjigama propagiraju ideje vere i duhovnosti.
Katarina Đorđević
objavljeno: 17/03/2013
