Izvor: B92, 21.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klizišta kao elementarna nepogoda
Kragujevac, Trstenik -- Opština Trstenik proglasila je stanje elementarne nepogode na celom području opštine zbog velikog klizišta u selu Bogdanje.
Osim klizišta u Bogdanju, u Srbiji je ovog proleća zbog topljenja snega registrovano preko 100 većih i manjih klizišta. Stručnjaci kažu da su neprilike većih razmera mogle biti sprečene da su pre izgradnje kuća i puteva vršena ispitivanja terena.
Klizište je ugrozilo 50-ak kuća u selu Bogdanje od kojih je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deset već srušeno. Proglašavanje elementarne nepogode u opštini Trstenik će omogućiti korišćenje sredstava iz republičkog fonda predviđenog za takve situacije, od kojih će ljudima biti izgrađene nove kuće, kaže predsednik opštine Trstenik Raka Radović i dodaje da će u toku sledeće nedelje pronaći mesto za njihovu izgradnju. Veliki problem sa pronalaženjem lokacije je to što sve adekvatne parcele već imaju vlasnike, kaže Radović.
"Mi bismo mogli sa gradnjom kuća odmah da počnemo, međutim, teren je vrlo teško naći. To su sve privatni posedi. To, znate, kod seljaka ide drugačije, to su njihove očevine, dedovine. Ne samo što su imovinski vezani za zemljište, već su i sentimentalno vezani za to. Vrlo je teško sada čoveka koji nije imao nameru nikada da proda njivu, sad treba da je proda, da je otuđi. To mora da se odradi kako treba da ne dođe do toga da jedno nezadovoljstvo rešavamo, a drugo stvaramo", kaže Radović.
Pokretanjem klizišta, u opštini Kruševac oštećeno je 18 lokalnih puteva za čiju sanaciju će biti potrebno više od 23 miliona dinara. Slika je ista širom Srbije. Situacija u Ljigu takođe poprima karakteristike elementarne nepogode, kaže predsednik opštine Miroslav Maksimović. Trenutno su u toj opštini zbog klizišta u prekidu dva regionalna i 41 opštinski put, a u jednom selu iz kuća iseljeno je sedam porodica. "Za sedam objekata je izdata građevinska dozvola da više nisu za upotrebu i te porodice su se iselile. To su podaci od jutro, mada svakodnevno i svakog trenutka stižu nove informacije, ali informacije od jutros su da postoji 37 klizišta na teritoriji opštine Ljig, onih klizišta koja ugrožavaju objekte. Štete su ogromne, prve procene stručnjaka iz Ljiga od pre pet-šest dana su da je šteta negde oko 70 miliona dinara ali poslednjih dana su se štete uvećale dva i tri puta. Pokušavamo da saniramo ono što je u mogućnosti sanirati", kaže Maksimović.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica sutra će obići područja u Srbiji koja su ugrožena kližištima, da bi video šta je do sada učinjeno na pomoći stanovništvu, kao i šta je neophodno da bi se posledice sanirale.
Ni u Beogradu situacija nije sjajna. Pored klizanja terena na pijaci Zeleni venac, takav primer postoji i na Banjici gde su uglavnom građeni vojni stanovi. Naime, već nekoliko godina jedna zgrada u Paunovoj ulici tone u jednom svom delu, dok se u drugom podiže. Ivan Tamburić svake godine malteriše novu pukotinu u svom stanu visoku oko pet centimetara: "To su rupe ispod mog prozora, tu se skupljaju pacovi. Ja stvarno ne znam kome da se obratim, niti u čijoj je ovo nadležnosti ako su stanovi otkupljeni. Ovo je sve gore i gore. Videli ste kako se sleže zgrada, gde puca, sve se kompletno naginje na nazad. Ne samo moj stan. Moj stan se tu diže pa puca zid u donjem delu."
Pored klizišta ovog proleća veliki problem u Srbiji stvaraju i visoki vodostaji. Mere redovne odbrane od poplava primenjuju se na Dunavu kod Pančeva, na Tisi kod Titela, Savi kod Šapca i na pritokama Kolubare. Najveće probleme međutim na celoj teritoriji Republike stvaraju visoki nivoi podzemnih voda, koji su osnovni uzrok velikih klizanja terena.
Klizišta u proleće
Savetnik za geološka istraživanja Zoran Danilović kaže da se klizišta u Srbiji javljuju svakog proleća. To nikako ne bi trebalo da bude iznenađenje jer takva opasnost oduvek postoji, kaže Danilović i dodaje da veliki problem predstavlja to što su ljudi gradili kuće, a da pre toga nisu adekatno ispitali teren. "Nije bilo ispitano jer da je ispitano verovatno bi ljudi neke uslove kako da grade. U prošlosti, a i sada kada su u pitanju individualni objekti uglavnom se ta istraživanja ne rade, mada zahtevaju vrlo mala sredstva a obezbeđuju objekat. U Beogradu su sve padine prema Dunavu su praktično nestabilne. Rađene su inženjersko-geološke podloge i date su mere koje se moraju preduzeti ako se grade objekti, tako da se sve zna unapred šta treba raditi da bi se moglo tu graditi. Praktično, svuda se može graditi samo je pitanje koliko to košta", kaže Danilović.
