Izvor: Blic, 11.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinička smrt kliničkog centra
Klinička smrt kliničkog centra
KRAGUJEVAC - Dugovi, u koje je godinama zapadao kragujevački KBC, dostigli su cifru od preko sto miliona dinara, dok na računu ceo Klinički centar ima svega milion dinara. Po rečima novog direktora Branka Ristića, situacija je postala nepodnošljiva jer su mnoge firme zbog neisplaćenih dugova tužile KBC, pa se sada sudskim putem direktno sa račune ove ustanove skidaju gotovo svakodnevno velike sume novca.
'Telekom' je juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naplatio svojih 300.000 dinara, a očekuje se da će do kraja nedelje račun KBC dospeti u blokadu jer će sud na isti način naplatiti još milion dinara. Zbog toga je izvesno da 1.970 radnika, koje upošljava ova velika zdravstvena ustanova sa 1.240 postelja, neće dobiti plate u skorije vreme, dok o poboljšanju uslova u kojima oni rade, modernizaciji opreme i nabavci lekova nema ni pomena.
- Naš centar je četvrti u Srbiji po gubicima, a od 255 zdravstvenih ustanova koje rade u republici je na 220. mestu po visini zarada. Naš posao je da lečimo oko 2.000.000 građana, a trenutno stanje je katastrofalno. Za komunalije dugujemo 33 miliona, za lekove 60 miliona, liftovi su stari 25 godina i nikada nisu remontovani. Za njih treba pronaći 1,5 milion dinara. Za obnovu kuhinje, koja svaki dan sprema 2.700 obroka treba 400.000 dinara, za vešeraj 200.000 dinara, za laboratoriju najmanje 3.000 dinara. Klimatizacija ne radi, leti se mučimo zajedno sa bolesnicima na temperaturama koje znaju da pređu 35 stepeni, a zimi se smrzavamo. Za zamenu dotrajalih radijatora treba da platimo čitavih 12 milina dinara, i na to i ne pomišljamo. Za nove klima uređaje treba naći četiri miliona dinara, a za osposobljavanje rentgena, koji ne radi, treba dati tri miliona dinara, kaže direktor Branko Ristić.
U najtežoj situaciji su odeljenja radiologije, nefrologije i intenzivnog lečenja i operativnih sala. Načelnik Radiologoije Olga Petrović kaže da 'od 12 dijagnostika ni jedna ne zadovoljava kriterijume za rad' jer ne radi 'mračna komora pa nije moguće napraviti rentgenski snimak'. Četiri dijagnostike koje su namenjene za otkrivanje bolesti dojke ne rade uopšte, a aparat za ultrazvuk ne radi zbog kvara već četiri miseca. U radiologiji su pod većim dozama zračenja i lekari i pacijenti - nema dozimetara zaštitnih kecelja...
- U devet operativnih sala ne postoji ni jedan monitor za praćenje vitalnih funkcija pacijenata. Rukom na pulsu proveravamo da li je pacijent u toku operacije živ - posmatramo i podizanje grudnog koša i da li diše, da li su mu se raširile zenice... Koristimo anestetike koji se upotrebljavaju samo još u nekim afričkim zemljama, jer nemamo para da kupimo bolje. Postoje samo dva aparata za anesteziju, tako da količinu anestetika određujemo uglavnom otprilike, na osnovu ranijih iskustava. Sve to dovodi do težeg i dužeg oporavka bolesnika nakon operacija. Umesto da budu otpušteni kućama nakon četiri dana, oni leže i po tri sedmice, česta su pucanja rana i druge komplikacije, kaže načelnik Službe za anesteziju i reanimaciju Jasna Jevđić. N.Radišić Kralj Petar prvi snimljen u Srbiji
- Dočekali smo da ne možemo da napravimo ni jedan rentgenski snimak. To je sramota, jer je prvi rentgen napravljen 1895. godine, a prvi rentgenski snimak u Srbiji je načinjen pre 96 godina. Tada je kralju Petru ovom metodom u Beogradu snimljena šaka - kaže direktor KBC-a Branko Ristić.
