Izvor: B92, 19.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinička ispitivanja u psihijatriji
Beograd -- Klinička istraživanja novih lekova u Srbiji obavljaju se i u psihijatrijskim bolnicama.
Postavlja se pitanje koliko lekari poštuju svetske propise u toj oblasti, odnosno Helsinšku deklaraciju - zvanični dokument Svetske medicinske asocijacije, kojim su obuhvaćeni principi i prava zaštite pacijenata, a posebno onih koji spadaju u osetljivu kategoriju, poput psihijatrijskih bolesnika. To je važno zato što se klinička ispitivanja sprovode i u nekim psihijatrijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << institucijama u Srbiji.
Na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu više od decenije sprovode se različiti programi kliničkih ispitivanja gotovo svih vrsta novih psihijatrijskih lekova.
Čedo Miljević, šef Kabineta za kliničke studije, kaže da se istražuju praktično svi psihijatrijski lekovi - od antidepresiva preko psihostabilizatora do antipsihotika.
Prema članu 24 Helsinške deklaracije, za sve ispitanike koji su "pravno nepismeni, fizički ili mentalno nedovoljno sposobni da daju pristanak", istraživač je dužan da dobije pristanak od njihovih legalnih zastupnika u skladu sa zakonom.
U Institutu, međutim, pacijent lično potpisuje pristanak, a šef tog sektora Miljević kaže da se poziva na Havajsku deklaraciju.
"U Havajskoj deklaraciji Svetske psihijatrijske asocijacije iz 1977. kaže se da je njegovo zakonsko pravo da sam odluči o sudelovanju u kliničkoj studiji", kaže Čedo Miljević.
"To je velika razlika između onoga kako se to laički doživljava, ono što se zapravo zove jedan deo stigmatizacije psihijatrijskih pacijenata - shvatanje da oni ne mogu da odluče šta je najbolje za njih. Upravo stoje obrnute priče", kaže on.
Međutim, pravna strana problema potpisivanja pristanka za psihijatrijske bolesnike značajno je drugačiji, kažu u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom.
"Pre svega treba naglasiti da su psihijatrijski bolesnici posebno ugrožena i ranjiva grupa i da je njihova sposobnost rasuđivanja zapravo ograničena", objašnjava Dejan Milenković iz Jukoma.
"Prema tome, lice koje nema sposobnost rasuđivanja, odnosno kojima je sposobnost rasuđivanja ograničena, ne može samo da zaključuje nikakve ili određene pravne poslove", kaže on.
Prema rečima Milenkovića, umesto njih to čine njihovi pravni zastupnici, odnosno članovi porodice ili starateljska lica.
"Ne mogu sami ni da potpisuju ugovor, ugovor zapravo zaključuju njihovi zakonski zastupnici, jer je to taj voljni elemenat koji oni nisu u mogućnosti zapravo da prepoznaju", kaže on.
Na Institutu, novinarki B92 nije data mogućnost da čuje iskustva pacijenata ili članova porodice.
Prema rečima načelnika Miljevića, etičke norme i ukupna procedura tu se idealno poštuju.
Međutim, tri pacijentkinje koje su se javile redakciji B92 tvrde da im baš u toj instituciji ispitivani lek za depresiju nije adekvatno predstavljen, odnosno da je predstavljen kao "jako dobar francuski lek".
Klinička ispitivanja novih lekova uslov su za napredak medicine, ali nameću i veliku etičku i moralnu odgovornost lekarima, posebno kada su u pitanju prava ovako osetljive kategorije bolesnika.
