Izvor: RTS, 20.Nov.2014, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene - problem novog veka
Jugoistočna Evropa treba da bude aktivnija u međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama, a zelena ekonomija može da unapredi region, poruka je sa konferencije Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Za Srbiju nije dobro što je njena privreda zasnovana na uglju kao najvažnijem energentu, jer, kako kažu, ona ima potencijal izvora obnovljive energije.
Sagorevanjem uglja,nafte i gasa u atmosferu se svake godine emituje 36 milijardi tona gasova koji ugrožavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << planetu. Stručnjaci upozoravaju da je svetu ostalo samo 30 godina bezbednog perioda u kome gasovi staklene bašte mogu da se emituju u atmosferu.
"Ako ne uspemo da zaustavimo emisiju gasova staklene bašte u atmosferu negativne posledice će se osećati vekovima", poručio je Kvok Fuk Seng iz Ministarstva spoljnih poslova Singapura.
Kunihiko Šimada iz japanskog Ministarstva životne sredine smatra da će 2015. godina biti ključna za klimatske pregovore. "Nadam se da će globalni lideri postići istorijski dogovor na konferenciji u Parizu kako bi planeta postala lepše mesto za život", rekao je Šimada.
Da je šteta koju možemo da nanesemo planeti zastrašujuća smatra profesor sa Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.
"Moramo da se rešimo upotrebe fosilnog goriva za samo dve generacije. Treba da se okrenemo održivim izvorima energije- suncu, vetru, nuklearnoj i geotermalnoj energiji, elektrifikaciji prevoznih sredstava", rekao je Saks.
Za sve to su potrebni sporazumi na globalnom nivou i njihova primena. Predsednik Centra za međunarodnu saradnju Vuk Jeremić kaže da bi u tome trebalo da učestvuje i Srbija, ali i region.
"Pogotovo zbog toga što smo ove godine imali prilike da vidimo da klimatske promene pogađaju svakog uključujući i nas", rekao je Jeremić misleći na poplave.
"Toga će biti više u godinama koje dolaze", upozorio je Jeremić.
Pred Srbijom je izazov da predstavi obaveze u smanjenju emisije gasova staklene bašte do 2020. godine, ali bez ugrožavanja energetske stabilnosti.
"Verujem da model zelene ekonomije može da nam osigura privredni rast kreira nova radna mesta, umanji siromaštvo, obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa i podigne konkurentnost srpske privrede", rekla je ministarka zadužena za životnu sredinu Snežana Bogosavljević Bošković.
Na konferenciji su učestvovali i ministri životne sredine Albanije i Crne Gore i predstavnici kompanija koje se bave zelenom ekonomijom.
.jpg)
