Izvor: Politika, 25.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima zdravlje klima
Bez klima-uređaja na ovako visokim temperaturama život je nepodnošljiv, ali lekari upozoravaju da se izbegne direktan udar hladnog vazduha na telo
Kada se tokom celog jula temperatura vazduha nijedan dan, uporno, ne spušta ispod 30 stepeni Celzijusa, teško je poslušati glas lekara da, generalno gledano, upotreba klima ima više štetnih, nego blagotvornih dejstava na zdravlje. Prof. dr Olga
Popović-Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vidljiv dokaz: skoro sva mesta u njenoj ordinaciji i juče su popunile žrtve klima-uređaja. To su uglavnom mladi ljudi, od 30 ili 40 godina: rade u bankama, kancelarijama, ali tu su i – kelneri ukočenih leđa!
– Pokočili su se sedeći ispod klime. Nije to velika bolest, ali su velike tegobe: najčešće zbog ukočenosti vrata, ruke ili predela oko lopatica. Pacijenti dolaze na terapiju tri-četiri dana, pa nazad na posao. Ako već moraju da rade u takvim uslovima, oko vrata ili ramena moraju da omotaju neki svileni šal ili ešarpu. Veoma je važno da ove osobe nose rezervnu majicu ili košulju, koju mogu da presvuku, ako stalno izlaze napolje, a onda se vraćaju u klimatizovan prostor – savetuje doktorka.
Rad i život na visokim temperaturama nesumnjivo je udobniji u klimatizovanim prostorijama. Naša sagovornica kaže da smo tako zaštićeni od preznojavanja i znojenja, pa i manje dolazi do zamora, ali vrlo je važno u kakvom smo položaju telom okrenuti prema rashladnom uređaju.
– Hladan vazduh sa klima-uređaja nikada ne sme direktno da bude usmeren na vrat, deo lopatice, krsni deo leđa, zbog opasnosti od išijasa i ukočenja, ali mora da se čuva i lice, da ne bi došlo do pareze facijalisa, tj. paralize živca na licu – kaže dr Popović- Mladenović.
Na naše pitanje, zašto se onda klima-uređaji ugrađuju u bolnice, naročito u kardiovaskularnim odeljenjima, dr Olga Popović Mladenović odgovara da niko, naravno, ne može da ospori značaj klime u bolničkim sobama, jer podešavanje temperature vazduha koja je ugodna i znatno niža od spoljnih, visokih temperatura preporučuje se ne samo onima koji imaju problema sa zdravljem, nego i zdravim osobama.
– Naravno da ovih dana klima-uređaji u bolnicama rade i tokom noći. Poenta je, međutim, da se izbegne direktan uticaj hladnog vazduha na određeni deo tela, jer tada mogu da nastanu različiti zdravstveni problemi. Tako u bolničkim sobama u našim zdravstvenim ustanovama, hladan vazduh ne bije direktno na pacijente, nego doprinosi da se smanje visoke temperature. Klima-uređaji u bolničkim sobama su postavljeni tako da hladan vazduh struji iznad bolesničkih postelja. Naravno da je važno da i hronični bolesnici, naročito osobe koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, borave u klimatizovanim prostorijama, ali da se izbegava preterano snižavanje temperature sobe u odnosu na spoljnu temperaturu, kao i da se izbegava direktan udar hladnog vazduha na glavu, ramena, vrat, krsta i ostale osetljiva područja tela – kaže dr Mladenović.
Veoma je važno praviti razliku između radne i sredine u kojoj živimo. U bankama, poštama, supermarketima, stvar je poslovne politike da bude rashlađeno i prijatno (drugo je pitanje kako je zaposlenima u takvom radnom prostoru), ali za kupce i klijente to je kratko vreme i ne može da škodi.
Kada je reč o prostoru u kojem provodimo najveći deo dana, moramo da se odlučimo da li će klima-uređaj da nam bude rashlađivač ili zagađivač.
Specijalista medicine rada, profesor dr Aleksandra Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada, podseća da postoje tri vrste klima-uređaja.
– Kod centralne klime ceo objekat u kojem živimo ili radimo, hladi se ili greje iz jednog centra. Nepovoljnost ovog hlađenja jeste što se kanali za hlađenje, za vrlo kratko vreme zagade raznim mikroorganizama koji izazivaju alergije, bolesti povezane sa imunitetom, ali i legionarsku bolest. Osobe koja imaju osetljiva pluća, ovu bolest, koju izaziva bakterija legionela, mogu dobiti svake godine, na primer u raznim motelima i hotelima: razlog za to je što se centralni sistem redovno ne čisti i ne održava – kaže dr Milovanović, otkrivajući da i sam svake godine zbog osetljivih pluća dobije legionarsku bolest.
„Split sistemi” su najčešća vrsta klima koje se kod nas upotrebljavaju.
– Oni nisu dobri jer koriste stalno isti vazduh iz prostorije u kojoj često boravi mnogo ljudi. Taj vazduh se ne čisti, već samo vrti, i iz njega se izvlači vlaga, čime se stvara utisak hladnoće. Svake godine uoči letnje sezone, ove klime treba da se servisiraju: filteri treba da se očiste ili zamene. Isto važi i za klime u automobilu – kaže naš sagovornik, koji kao najbolje izdvaja stare „er kondišn” sisteme hlađenja, poznate prozorske klime.
Kako koristiti klimu uz najmanji rizik po zdravlje?
– Razliku između spoljne i unutrašnje temperature treba održavati na pet do sedam, najviše do 10 stepeni razlike. Kada je napolju 37 stepeni, u sobi ne može da bude 21 stepen! Svaki izlazak iz tako rashlađenog prostora napolje veliki je šok za organizam. U opasnost dovodimo srce, krvne sudove i sistem organa za disanje – objašnjava dr Milovanović.
Naš sagovornik, međutim, kaže da se ljudi na ovakvim tropskim temperaturama snalaze na razne načine, da bi se, naravno, rashladili:
– Dosta naših građana sklanja se u klimatizovane šoping centre. Koleginica koja je dugo godina radila u domu zdravlja skrenula mi je pažnju na bake koje zimi u dom zdravlja dolaze da heklaju i da se ugreju, a leti da se – rashlade. Trgovcima odgovara da rashlade svoje prodavnice, a gde je prijatno da se boravi, neko će i kupiti nešto, pojesti... za zdravlje nema mnogo brige.
Lekari smatraju da klime ne treba ostavljati da rade tokom cele noći.
– Protivnik sam da se noću spava pod klimom. Svakome ko tvrdi da ne može da spava, postavljam pitanje kako su to radili kada nismo imali klima-uređaje! Nekoliko sati pred odlazak na počinak, spavaću sobu treba rashladiti toliko da zidovi budu hladni i da kasnije oni otpuštaju hladnoću. U takvim uslovima neometano može da se spava tri do četiri sata, a pred jutro se već mogu širom otvoriti prozori i mirno odspavati do jutra – kaže dr Milovanović.
Ni doktorka Popović-Mladenović ne odobrava spavanje pod
klima-uređajem, ali ako se to već ne može izbeći, radi „mira u kući”
važno je, kaže, voditi računa da se ne nalazimo pod direktnim uticajem hladnog vazduha, jer vrlo često dolazi do spazma, odnosno grča i skraćenja mišića, pa to onda zahteva lečenje u vidu lakih masaža i nanošenja toplih gelova, odnosno, antireumatskih masti na bolna mesta.
.jpg)
