Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klik po klik, milijarda
Oglašavanje na internetu neodoljiv mamac i za velike kompanije i za sitne prevarante
Kad već provodite dosta vremena na internetu, zašto ne biste pri tom zaradili? U pretraživač ukucajte "zarada na internetu" i dobićete oko 120.000 linkova sa uputstvima i komentarima na srpskom (ili hrvatskom) gde i kako stići do "lake love". Sve se, u stvari, svodi na to da dok ste "on lajn", klikćete na reklame određenih stranica ("sajtova"), čije ćete adrese dobiti i-mejlom, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se, opet preko interneta, prijavite kod određenih firmi kojima je to posao. Prvi ček, prema tim uputstvima, dobićete kad se na vašem računu nakupi 25 dolara. A da bi se stiglo dotle treba dosta da se "klikće": za svaku oglasnu poruku koju pročitate na vaš konto "legne" pet centi. Ako za ovaj posao zavrbujete i druge, oni postaju vaši "referali", pa ćete i za njihov učinak "knjižiti" po jedan cent. A cent po cent...
Zvuči fino, ako ništa drugo pristojan džeparac za tinejdžere koji ionako surfuju "do besvesti". Ovim se zapravo bavi na stotine hiljada ljudi širom planete, od Zimbabvea, preko Sirije, Južne Koreje, pa do Srbije, koji su deo velike mreže onih koji su "plaćeni da čitaju". A, u stvari, reč je o tamnoj strani digitalne ekonomije, svojevrsnoj prevari koja je poslednjih godina narasla na preko milijardu dolara.
Izmeri i plati
U središtu svega su internet džinovi, Gugl (google.com) i Jahu (yahoo.com), kojima se korisnici interneta najčešće obraćaju kada u planetarnom rudniku digitalnih informacija žele da pronađu onu koja im je potrebna. Kad u ovim pretraživačima ukucamo neki pojam o kojem želimo da saznamo više, pored spiska relevantnih sajtova, dobićemo i diskretnu listu "sponzorisanih linkova", oglasa koji su u kontekstu našeg interesovanja. Ako nas zainteresuju i odlučimo da ih pogledamo, to će generisati određenu svotu za pomenute kompanije. Približnu predstavu o tome kolika je svota daje nam podatak da je Gugl u trećem kvartalu ove godine na ovaj način prihodovao 1,04 milijarde dolara.
Ovakvo "kontekstualno" ili "ciljano oglašavanje" u stalnom je porastu i u sve većoj meri odvlači oglašivače od "tradicionalnih" štampanih i elektronskih medija. Proizvodne, trgovinske i servisne kompanije naime plaćaju samo za konkretno interesovanje potencijalnih kupaca: svako čitanje oglasa precizno se evidentira i plaća se samo za ono što je pročitano.
Tako bi bar trebalo da bude. Veliki novac u internet oglašavanju – prošle godine ovo je samo u Americi bio biznis težak 12,5 milijardi dolara, sa prognozom da će do 2010. narasti na 29 milijardi – privukao je i mnoštvo prevaranata. Voljno ili nevoljno – o tome se još debatuje – njima su pomogli i glavni pretraživači.
Gugl i Jahu naime "recikliraju" oglase koji su im povereni na bezbroj drugih sajtova, sa kojima dele prihod generisan kad god neko pogleda određeni oglas. Među tim "kooperantima" su oni od ugleda, poput CNN.com, pa do opskurnih, kao što je, primerice insurance1472.com, koji ne prikazuje ništa drugo do oglase. Popriličan broj internet "preduzetnika", naime, namirisao je zaradu u organizovanju već opisanih mreža onih koji "čitaju" oglase, nezainteresovani pri tom za ono što se oglašava, naplaćujući pri tom to "čitanje" od Gugla ili Jahua, i prazneći oglašivačke budžete njihovih klijenata.
Podrivanje temelja
Pored mreže čitača, napisani su i posebni programi, takozvani "roboti" koji automatski klikću na oglase, što prevari daje novu dimenziju. A nisu retki ni slučajevi kada "kliktanje u prazno" organizuje i konkurencija da bi pogoršala situaciju rivala. Prema najnovijim izveštajima, između 10 i 15 odsto svih oglasa je "pročitano" na ovakav način, što je povod za sudska sporenja, vansudska poravnanja i preispitivanja kako da se tome stane na kraj.
Iako na kratke staze ova vrsta prevara povećava prihode pre svega Gugla i Jahua (koji zauzimaju više od 70 odsto tržišta), na duge staze podriva poverenje oglašivača, pa time i same temelje ovog biznisa. Nije zato iznenađenje to što je Gugl nedavno pristao na sudsko poravnanje od 90 miliona dolara posle tužbe grupe oštećenih oglašivača, i što bez mnogo buke pristaje na povraćaj para kad se dokaže da su, na primer, oglase za osiguranje života čitale potencijalne mušterije iz Bocvane. Borba protiv ove pošasti je počela, ali brz razvoj tehnologije i dalje omogućava da lopovi budu brži od žandara. Pozivi za laku zaradu preko interneta zato su još aktuelni...
Milan Mišić
[objavljeno: 31.10.2006.]
