Izvor: Politika, 17.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klevetanje političara više nije kažnjivo

Uvredljive, uznemiravajuće i šokantne izjave i informacije o političarima i drugim poznatim osobama više neće biti predmet krivičnih postupaka, odlučio Vrhovni sud Srbije

Kleveta i uvreda ostaće krivična dela samo na papiru. Iščeznuće iz sudske prakse zbog najnovije odluke Vrhovnog suda, takozvanog pravnog shvatanja koje ima snagu zakona.

„Granice prihvatljive kritike su šire kada je reč o javnim ličnostima u odnosu na privatna lica. Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od običnih građana, koji to svojstvo nemaju, javne ličnosti su neizbežno i svesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje reči i dela, kako od novinara, tako i od javnosti uopšte, te stoga moraju ispoljiti veći stepen tolerancije”.

Tako glasi tekst pravnog shvatanja koje je usvojeno na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, održanoj 25. novembra ove godine. „Politika” je ekskluzivno dobila ovaj dokument, sa iscrpnim obrazloženjem.

„Sloboda izražavanja pojedinca ne važi samo za informacije ili ideje koje se smatraju uvredljivim, već i za ono što vređa, šokira ili uznemirava, jer je sve to usredsređeno na pitanja od javnog interesa, a ne na privatni život javnih ličnosti”, kaže se u zaključku dokumenta.

Javne ličnosti, dakle, treba da pokažu visok stepen tolerancije na informacije koje su uvredljive, šokantne i uznemiravajuće, čak i ako se odnose na njihov privatni život. Samim tim što su javne ličnosti, one su stalno pod lupom novinara, drugih javnih ličnosti i celokupne javnosti, pa moraju da budu svesni da njihovi postupci i ponašanje podležu javnoj kritici i različitim vrednosnim sudovima.

Ako, na primer, novine objave da sin ministra prosvete ima pet „kečeva” na polugodištu, sud će ceniti da je to učinjeno zbog javnog interesa, jer kakav je to ministar prosvete ako mu je dete loš đak. Ako bi neko javno postavio pitanje da li, na primer, ministar zdravlja upotrebljava narkotike, ceniće se na sudu da li je to pitanje bilo u javnom interesu.

– Onaj ko je imao hrabrosti da bude javna ličnost mora biti spreman na sve udarce. Ovakva odluka je zapravo poziv javnim ličnostima da ne potežu olako tužbe – rečeno je „Politici” u Vrhovnom sudu.

Mnoge tabloidne novine na naslovnim stranama imaju fotografije estradnih zvezda uz bombaste naslove koji govore o tome da imaju celulit ili da ne nose gaćice. Međutim, šta ako se tako nešto napiše za ženu koja je na visokoj državnoj funkciji i ako je očigledno da se time narušava ugled te funkcije i države.

– Svaka javna ličnost mora da pazi kako se ponaša, s kim se druži i kako se oblači. Ne bi bilo primereno da jedna ministarka nosi tako kratku suknju da joj fotoreporteri mogu snimiti donji veš, ili da bude pijana u kafani. I kad sam u sudu, i kad sam na ulici i kad sam kod kuće, ja sam sudija Vrhovnog suda. Ta funkcija nosi odgovornost i novinari imaju pravo da komentarišu da li se ponašam adekvatno toj funkciji – kaže za „Politiku” sudija krivičar Novica Peković.

Zametak ovakve odluke najvišeg suda nalazi se u Babušnici, malom mestu na jugoistoku Srbije. Priča je došla do suda u Strazburu i vratila se predsedniku opštine Babušnica Petru Jončiću i svim javnim ličnostima kao bumerang, preko Beograda.

Babušnički opštinski sud je juna 2003. godine oglasio krivim za klevetu Zorana Lepojića, predsednika Opštinskog odbora DHSS-a, što je kao autor teksta pod naslovom „Nasilnički predsednik”, objavljenim u listu „Narodne lužničke novine” napisao: „Tako Petar Jončić u julovskoj euforiji, pod sloganom ’para vrti gde burgija neće’, zarad svoje lične egzistencije sumanuto troši novac građana opštine na sponzorstva i gala ručkove”.

Okružni sud u Pirotu potvrdio je presudu, pa je parnični sud u Babušnici odlučio da Lepojić mora da plati Jončiću 120.000 dinara sa kamatom „zbog pretrpljenih duševnih bolova” zbog povređene časti i ugleda, kao i 39.000 dinara na ime troškova postupka.

Zanimljivo je obrazloženje te presude – da je Jončić „poznat i ugledan čovek jer da nije tako građani ga na izborima ne bi izabrali za predsednika opštine, a pored toga je dugogodišnji direktor uspešne firme koja je i u najtežim uslovima privređivanja uspešno poslovala i radnici su primali plate u uslovima kada su mnoge firme prestale sa radom i što sve utiče da povređeno dobro tužioca ima veći značaj nego što bi to bilo sa bilo kojim običnim građaninom”.

Sudijama u Strazburu je žestoko zasmetao upravo poslednji deo obrazloženja – da ugled javne ličnosti ima veću vrednost nego ugled običnog čoveka. „To je dvosmisleno mišljenje domaćih sudova”, napisano je u Strazburu.

Evropski sud za ljudska prava donosi odluku da su sudovi u Babušnici i Pirotu povredili pravo na slobodu izražavanja, odnosno član 10. Konvencije o zaštiti ljudskih prava, „što predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i ne važi samo za informacije i ideje koje se smatraju uvredljivim, već i za ono što vređa, šokira i uznemirava”.

Sud u Strazburu je naveo da informacije o pitanjima od javnog interesa podrazumevaju i štetne izjave i kritike na račun političara, da bi „u toku izbornih kampanja trebalo dozvoliti da slobodno cirkulišu mišljenja i informacije svih vrsta”, kao i da „vlade uvek treba da pokažu suzdržanost u pribegavanju krivičnim kaznama”.

Istu sudbinu u Strazburu doživela je i pirotska osuda Zorana Filipovića, koji je za Petra Jončića rekao na javnom skupu u Babušnici da je proneverio 500.000 maraka. Filipović je zaista verovao da je predsednik opštine umešan u utaju poreza, ocenile su sudije u Strazburu.

Epilog ova dva slučaja događa se u Beogradu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (sektor za zastupanje pred sudom u Strazburu) tražilo je u septembru ove godine od Vrhovnog suda Srbije da zauzme načelan stav. Predsednica VSS Vida Petrović-Škero predlaže da Krivično odeljenje usvoji pravno shvatanje i to „upravo radi budućeg postupanja domaćih sudova u sličnim situacijama, gde bi se buduća sudska praksa uskladila sa stavovima sadržanim u navedenim presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Lepojić i Filipović”.

– Vrednosni sudovi o javnim ličnostima ne bi trebalo da potpadaju pod odredbe krivičnog zakonodavstva jer intervencija u takvim slučajevima nije neophodna u demokratskom društvu – navedeno je u zaključku pravnog shvatanja Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.

Aleksandra Petrović

[objavljeno: 18/12/2008]

Nastavak na Politika...

RTV Pink: Nekažnjivo klevetanje političara

RTS: Kleveta javnih ličnosti ipak kažnjiva