Izvor: Glas javnosti, 23.Dec.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klevetanje Crkve
Srpsku crkvu godinama i decenijama, zbog Dimitrija LJotića i njegovih sledbenika, optužuju za navodnu saradnju sa okupatorom. U Crnoj Gori je to u modi već decenijama, a posebnu metu predstavlja sveti vladika Nikolaj - sužanj i zatočnik zloglasnog nacističkog logora Dahau. Hrvatica LJubica Štefan je čak i napisala knjigu pod naslovom "Srpska crkva i fašizam". Kad god treba udariti po Crkvi, onda se neprestano pominje navodno Nikolajevo predratno veličanje Adolfa Hitlera i "orden kojim ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je Hitler odlikovao pre rata". Takve smišljene konstrukcije i iz njih izvedeni netačni zaključci su neodgovornim kritičarima uvek služili za postizanje dvojakog cilja - diskvalifikaciju svetoga vladike Nikolaja i klevetanje čitave Srpske pravoslavne crkve radi atakovanja na njen značaj i ulogu u društvu.
Veoma brzo je istina o famoznom Hitlerovom predratnom odlikovanju izašla na videlo dana. Sveti vladika Nikolaj je posle završetka Prvog svetskog rata, kao episkop ohridsko-bitoljski, blagoslovio da se uredi i ogradi groblje nemačkih vojnika, koji su stradali u pobedonosnom naletu srpske vojske nakon proboja Solunskog fronta. Sveti vladika Nikolaj je na primeru uređenja groblja stradalih nemačkih vojnika iz Prvog svetskog rata pokazao svoju čovečnost i hrišćansko delo. Srbi su, pa i sveti vladika Nikolaj s njima, poštovali i poštuju svaki grob bez obzira na veru, naciju i ideologiju
Da li bi oni koji danas, kao i juče, napadaju svetoga vladiku Nikolaja i Srpsku crkvu bili zadovoljniji preorano groblje nemačkih vojnika ili da je, ne daj Bože, nad njihovim grobovima napravljen neki objekat? Sveti vladika Nikolaj to nije radio da bi dobio nemačko odlikovanje već po meri svoje ljudske, hrišćanske i pastirske svesti i savesti. Zar to nije najbolji primer ljudske i srpske širine ili humanosti i tolerancije za koje se Nikolajevi napadači samo verbalno zalažu?
Eklatantan primer zloupotrebe i klevetništva vidi se u tekstu Mirka Kovača (ovogodišnjeg dobitnika NJegoševe nagrade!?!) pod naslovom "Hitler iz našeg komšiluka". Kovač klevetnički tvrdi da je Hitler Nikolaja "odlikovao za poeziju, jer je on lirski, uzvišenim stilom, pisao o tome da je Sotona otac Židova... Imponiralo je Hitleru čuti riječi srpskoga pjesnika najbližega Bogu..."
U arhivi Američko-kanadske eparhije se nalazi pismo koje je sveti vladika Nikolaj uputio episkopu američko-kanadskom Dionisiju 20. februara 1946. iz NJujorka. U pismu kaže:
"Ja sam držao predavanje na Kolarčevom univerzitetu o nacionalizmu Sv. Save, u godini svetosavskoj, a to je bila 1935. godina, a ko to ne zna, mislio bi da sam ja spomenuo vođu nemačkog naroda u vreme rata. U ovom poslednjem slučaju, zašto bi me Nemci uhapsili od prvih dana - pa do poslednjih? Ja sam veličao Sv. Savu, a ne Hitlera. Rekao sam, da je Sv. Sava, kao svetitelj, genije i heroj srpskog naroda stvorio srpsku nacionalnu crkvu pre 700 godina, i u toj crkvi ujedinio sav srpski narod. Delo, koje se nigde nije ponovilo na Zapadu. Paskal je pokušao u 16. veku da stvori nacionalnu galikansku crkvu za Francuze, ali nije uspeo. - A vođ nemačkog naroda, jedan prost zanatlija, pokušava da stvori nacionalnu crkvu, sada u 20. veku, pokušava da izvede ono delo koje jedino priliči svetitelju, geniju i heroju (tj. Sv. Savi. U jednom docnijem govoru ili članku, ne sećam se, ja sam se ponovo vratio na Hitlerov pokušaj da.... nacionalnu nemačku ujedinjenu crkvu i citirao sam njegove reči u Rajhstagu: "Ja sam, rekao je, pokušao da ujedinim nemačke crkve u jednu nacionalnu nemačku crkvu, ali moj pokušaj je propao".
Dakle, sve što je rečeno i napisano u 1935. u vezi s našom proslavom, rečeno je u pohvalu Sv. Save - svetitelja, genija i heroja - a ne u ma čiju drugu pohvalu. Jer i Paskal i Hitler poslužili su mi samo kao primer neuspeha u sravnjenju sa sjajnim uspehom Sv. Save.
Ko ima uši da čuje neka čuje, i ko ima razuma neka razume. Amin".
