Izvor: Politika, 13.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klecav put od pejdžera do Telenora
Od 1,5 milijardi maraka, koliko je 1997. godine država dobila od prodaje 49 procenata Telekoma, samo 13 odsto je otišlo u privredu
Prodajom kompanije "Mobi 63" Srbija nije samo uspešno stavila tačku na slučaj "Mobtel" već je zatvorila i jedno poglavlje koje su 1990. godine i početka primene bežičnih telekomunikacija za komercijalne potrebe u našoj zemlji pratili nebrojeni sporovi, malverzacije, međunarodni skandali, pa čak i nasilje. Od pejdžera i prvih mobilnih telefona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su koštali neverovatnih 13.000 maraka, do aukcije na kojoj je norveški "Telenor" licencu i infrastrukturu sa pretplatničkom bazom "mreže 063" platio 1,513.000.000 evra jednostavno se nije stiglo, a mnogi od sporova ni do danas nisu rešeni.
U Beogradu je 1990. godine osnovan "Belpadžet", koji je pokrenuo kanadski državljanin Zoran Marković. Zahvaljujući tome što je korisniku omogućavala da putem pejdžing sistema prima tekstualne poruke, ta novina je ubrzo stekla izuzetnu popularnost. Kompanija je uspešno poslovala tako da je "Belpadžet" i u Crnoj Gori pokrenuo pejdžing sistem, sa 75 odsto svog i 25 procenata kapitala crnogorske pošte.
Međutim, 1995. godine kompaniju sa 500 zaposlenih i više od deset hiljada korisnika iznenada je preuzela kanadska firma "Belpadžet korporejšen", u vlasništvu Bogoljuba Karića. Markovićevi partneri iz Kanade su zbog zaoštravanja tenzija na prostoru bivše Jugoslavije, svoj vlasnički udeo prodali Kariću. Marković je pokušao da ospori ulazak novog suvlasnika, koji je svoje ljude u "Belpadžet" uveo uz pomoć paravojne formacije "Tigrovi". Zoran Marković je tada, praktično, izbačen iz "Belpadžeta", posle čega je pobegao i iz zemlje. Kasnije je pokrenuo sudski spor protiv Bogoljuba Karića, od kojeg je tražio obeštećenje.
Karić je zbog toga 1999. godine imao probleme prilikom podnošenja zahteva za dobijanje kanadskog državljanstva.
"Belpadžet" danas više ne radi, a na telefonske pozive odgovaraju portiri "Astra Simita".
Ugovor sa Amerikancima
Sledi "Mobtel". Srbija je još uoči raspada SFRJ, pozvala renomirane strane kompanije da učestvuju u razvoju i primeni mobilne telefonije u našoj zemlji. Kako je ostalo zabeleženo, pozivu Srbije odazvalo se 17 interesenata od kojih je najbolju ponudu dala američka kompanija "Dži-Ti-Si" – "Komjunikejšns grup internešenel" LTD. Ugovor je potpisan 24. januara 1992. godine, ali on nije realizovan zbog uvođenja međunarodnih sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Nameru Srbije da uvede mobilnu telefoniju nije omela ni ratna eskalacija na njenim granicama, tako da je poziv i dalje ostao otvoren. Tada se kao interesent pojavljuje potpuni autsajder u inostranom svetu telekomunikacija – kompanija "Sistem Braća Karić – BK trejd", registrovana u Moskvi. Njoj je ponuđen ugovoreni model saradnje sa američkim "Dži-Ti-Sijem", koji je predviđao i razvoj pejdžing sistema. Praktično, u nacrtu ugovora je promenjeno samo ime partnera, sa kojim će JP PTT saobraćaja "Srbija" pokrenuti mobilnu telefoniju u našoj zemlji.
Kompanija "Sistem braća Karić – BK trejd" trebalo je da obezbedi tehnologiju, opremu, tokom tri godine, i uloži 66,3 miliona dolara. Uz to bila je obavezna i da uplati pratećih milion dolara u gotovini. Zauzvrat "BK trejd" će dobili 51 odsto paketa akcija preduzeća, kojem je dodeljeno i ekskluzivno pravo nad mobilnom telefonijom – monopol na 20 godina. Pošti bi, sa druge strane, pripalo 49 procenata vlasništva u "Mobtelu", iako je tadašnji Zakon o sistemima veza, jasno nalagao da učešće državnog kapitala ne sme biti manje od 51 odsto.
"Mobtel" je u početku, zvanično, poslovao uspešno. Tako se barem činilo, jer se vlasnici nisu bunili. Međutim, kako je postalo jasno posle 2000. godine i ulaska predstavnika demokratskih vlasti u upravni sistem Pošte, država iz "Mobtela", od njegovog samog osnivanja, nije dobila ni jedan jedini dinar. Ta nelogičnost je knjigovodstveno pokrivana navodnim gubicima kompanije – na primer, 1996. godine troškovi su iznosili 25, a naredne čak 60 miliona maraka, zbog čega preduzeće nije iskazalo dobit. Po tome "Mobtel" je bio prvi i jedini operater mobilne telefonije u svetu, koji je poslovao neuspešno.
Pošto je država pokrenula pitanje svojih interesa u "Mobtelu", klupko je ubrzo počelo da se odmotava. Kako se ispostavilo, "Mobtel" je sve vreme uspešno poslovao, ali sredstava za isplatu dividendi Pošti nije bilo, jer je Kompanija "BK trejd" novac odlivala preko povezanih firmi u vlasništvu porodice Karić.
Koliko je stvarno uloženo
Kako se stvari nisu promenile ni pošto rasvetljeni tokovi novca (na primer, iznajmljivanje automobila po astronomskim cenama od Femili tursa, koji je bio u vlasništvu pomenute porodice), država je zaoštrila stvari. Osnovana je međuresorna komisija za utvrđivanje vlasničkih odnosa u "Mobtelu", koja je ustanovila da je Kompanija "BK trejd", umesto predviđenih 66,3 miliona dolara, za nabavku opreme utrošila najviše 43 miliona maraka. Vlada Srbije je posle toga donela odluku da dotadašnje suvlasničke udele u "Mobtelu", u odnosu, 51 "BK trejd" a Pošta 49 procenata, izmeni u svoju korist.
U skladu sa zaključcima međuresorne komisije, država je položila pravo na 58,76, tako da je "BK trejdu" preostalo 41,24, odsto akcionog paketa "Mobtela", što oni naravno nisu prihvatili. Zbog toga su pred Arbitražnim većem u Cirihu pokrenuli spor, i zatražili zaštitu svojih interesa.
Novi obrt su, krajem prošle godine, donela dokumenta iz kojih je ustanovljeno da je "Mobtel", bez znanja države, svoju infrastrukturu na Kosmetu ustupio na korišćenje "Mobikosu", u vlasništvu Ekrema Luke. Država je zbog toga "Mobtelu" oduzela licencu a infrastrukturu i pretplatnike poverila Telekomu "Srbija" – pod njegovim rukovođenjem bivši "Mobtel" je za prvih šest meseci ove godine prihodovao 57 miliona evra, čime je definitivno dokazano da "mreža 063" posluje uspešno. Samo, novac se ranije slivao isključivo u džepove porodice Karić.
Suočen sa činjenicom da je suvlasnik preduzeća koje ne može da pruža svoju osnovnu uslugu, Martin Šlaf, čije interese je podržavao zvanični Beč, u decembru prošle godine je seo za sto sa predstavnicima Vlade Srbije, kada je dogovoreno da se uz uzajamni otkup kreditnih dugovanja "Mobtela", suvlasnički odnosi, bez licence, podele u odnosu – 70 procenata Srbiji a preostali deo akcionog paketa Austrijancima. Tada je precizirano i da se novoformirana kompanija "Mobi 63", koja je preuzela infrastrukturu i korisnike "Mobtela", proda na aukciji.
Marko Lakić
[objavljeno: 13.08.2006.]
