Izvor: Politika, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kišovitije i toplije
Sve češće se javljaju ekstremne vrednosti, bilo da je reč o količini padavina, temperaturi ili naglim promenama vremena tokom jednog dana
Prosečna temperatura u svetu samo u protekle dve decenije porasla je za oko 0,6 stepeni Celzijusa, a ove promene nisu zaobišle ni našu zemlju. Ipak, Srbiju i dalje odlikuje kontinentalna klima, čija su karakteristike topla leta i zime sa dosta padavina.
Ovo kažu stručnjaci iz Odeljenja za klimatologiju Republičkog hidrometeorološkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavoda, koji već decenijama proučavaju vreme u našoj zemlji. Oni napominju da su klimatske promene složen proces o kojem ne treba donositi pojednostavljene ili senzacionalističke zaključke. Ipak, jasno je da se, naročito poslednjih desetak godina, sa klimom "nešto dešava". Sve češće se javljaju ekstremne vrednosti, bilo da je reč o količini padavina, temperaturi ili burnim promenama vremena tokom jednog dana, a ove promene ne mimoilaze ni Srbiju.
Efekat "staklene bašte"
– Na klimu utiče mnogo faktora: sunce, okeani, atmosfera, zemlja i – čovek. Jasno je da su na promene klime poslednjih decenija najviše uticali ljudi, odnosno da je ona posledica efekta "staklene bašte" i zagađenja životne sredine. Ne treba zanemariti ni prirodne faktore, jer su, recimo, primećene značajne promene u sastavu okeana. Činjenica je da se klima i u Srbiji menja, ali je na osnovu toga teško donositi zaključke kakvo nas vreme očekuje narednih decenija – kaže klimatolog Smilja Đorđević, iz Odeljenja za klimatologiju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Ona i njena koleginica Jasminka Smailagić ističu da se kod nas promene klime najbolje mogu analizirati u Beogradu, jer se u glavnom gradu vremenske prilike naučno prate i beleže još od 1887. Tako su u Beogradu sve godine u protekle dve decenije, sa izuzetkom 1996, bile veoma tople, a 2000. i 2003. najtoplije otkako se beleže vremenske prilike. Prosečna temperatura u Beogradu 2000. godine bila je 14,2 stepena, što je za čak 2,5 stepeni iznad višegodišnjih proseka, a avgusta 2003. palo je samo 13 litara kiše po metru kvadratnom.
– Zapaža se da klimu u Srbiji sve češće karakteriše i pojava pojedinih ekstremnih vrednosti. Tako u letnjem periodu ima sve više tropskih noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni i tropskih dana, kada je temperatura stalno iznad 30. podeoka. Slično je i sa "toplotnim talasom", odnosno pojavom da je temperatura po nekoliko dana pet ili više stepeni iznad proseka za to doba godina. Toplotnih talasa ima u svim godišnjim dobima i to češće nego ranije, pa je tako bilo i pre mesec dana, u periodu od 16. do 22. juna – napominje Smilja Đorđević.
Dugo traju "miholjska leta"
Inače, jun 2006. bio je sasvim neobičan mesec. U prvoj polovini vreme je bilo kao u poznu jesen, sa temperaturama koje su za sedam-osam stepeni bile ispod proseka za taj period, a onda je u drugoj polovini meseca naglo otoplilo i temperatura je u celoj Srbiji bila iznad 30 stepeni. Takođe, u poslednje tri-četiri zime najviše snega ima u februaru i prvoj polovini marta, kada su i temperature najniže, tako da u Srbiji kraj decembra i januar više nisu najhladniji deo zime. Dugo traju i "miholjska leta", pa su jeseni tople, a temperatura u oktobru i novembru iznad ranijih proseka.
Odlike kontinentalne klime, kakvu imaju i žitelji Srbije, jesu i velike razlike između maksimalnih i minimalnih temperatura. Tako je 22. 7. 1937. godine u Kraljevu izmereno čak 44 stepena, što je najviša temperatura ikada zabeležena u Srbiji, a 26. 1. ove godine u Karajukićima bunaru kod Sjenice živa na termometru spustila se na neverovatnih 39 stepeni ispod nule. Inače, Pešterska visoravan najhladniji je deo Srbije, ali i celog našeg regiona, a najtoplije je u ravnicama i većim kotlinama. Prosečna temperatura u Srbiji izuzev u područjima višim od 300 metara je 10,9 stepeni, a prosečna količina padavina, u zavisnosti od regiona, od 540 do 820 litara po metru kvadratnom. Najmanje padavina ima u većem delu Vojvodine, ali i Beogradu gde je prosečna količina padavina 684,6 litara po metru kvadratnom. U pojedinim delovima Srbije, uključujući i Beograd, poslednjih godina beleži se i porast padavina, što je dovoljan dokaz da vremenske promene nije uvek lako objasniti.
Jovan Gajić
--------------------------------------------------------------------------
Vrućine i sledeće nedelje
Tropska vrelina i žega, na temperaturi od 33 stepena, koliko je juče u 14 časova izmereno u glavnom gradu, nisu prijale ni zdravima ni bolesnima. Bio je visok i vazdušni pritisak – 1004 milibara. Lekari savetuju hroničnim bolesnicima i starijim osobama da redovno uzimaju terapiju i da za vreme najvećih vrućina ne izlaze na ulicu. Za ostale važi da uzimaju više tečnosti, da ne jedu masnu i lako kvarljivu hranu i da, dok borave na suncu, obavezno nose kačkete i šešire sa širokim obodom.
Nije bilo lako izdržati na vrelom prestoničkom asfaltu, pa su gradske česme i fontane u centru prolaznicima bile jedini izvor rashlađivanja. Žega i sparina mnogima nisu odgovarale, pa su zastajali da se umiju, pokvase kosu i dopune flašice sa vodom, a neki su potražili hladovinu u baštama kafića uz ledeni napitak.
I danas nas očekuje pravi tropski dan sa slabim jugoistočnim vetrom i maksimalnom temperaturom do 34 stepeni Celzijusovih. Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda najavljuju da nas pretežno sunčano i toplo vreme očekuje do sledeće subote. Lokalni razvoj oblačnosti i ređa pojava pljuskova sa grmljavinom mogući su uglavnom u planinskim predelima, a osveženje sa nižim temperaturama predviđa se za poslednje dane jula.
J. L.
[objavljeno: 22.07.2006.]
