Izvor: Blic, 22.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kilovati iz otpada
Kilovati iz otpada
U Kragujevcu je problem otpadnih voda rešen tako što su postavljeni uređaji pomoću kojih je od gasa iz tih voda stvarana toplotna i električna energija. Na farmama u Zrenjaninu i Pančevu takođe je iskorišćen gas iz stajskog otpada za proizvodnju energije, a fabrika ugljen-dioksida iz Bečeja svojevremeno je koristila struju dobijenu u energetskim centralama, čiji su izvor bile štetne materije iz te fabrike.
U Srbiji će uskoro deponije smeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postati jedan od izvora za proizvodnju električne i toplotne energije. Problem je što, međutim, još uvek nema zakona koji bi regulisao takvu proizvodnju energije, ali njegov nacrt je u pripremi.
- Na farmama od 30.000 svinja, životna sredina se zagađuje kao u gradu od 340.000 stanovnika. Stajski otpad se uglavnom nepropisno odlaže i zato je najbolje rešenje postavljanje uređaja koji bi proizvodili energiju iz tog đubreta, kako ne bi došlo do daljeg zagađenja prirode. Isti slučaj je i sa deponijama, koje mogu postati stalno izvorište struje - kaže Mirko Nikolić, direktor firme 'MPD trejd' koja se jedina kod nas bavi ekološkom proizvodnjom energije.
Kogeneracija, kako on objašnjava, podrazumeva istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije, čime se uštedi 52 odsto primarne energije, a emisija štetnih materija smanjuje se 72 odsto, u odnosu na proizvodnju struje iz termoelektrana i toplote iz kotlova.
Svi izvori zagađenja prirodne sredine mogu se iskoristiti kao reaktori, jer sadrže gasove neophodne za stvaranje struje. Da se takve materije ne bi slivale u reke, odlazile u atmosferu i zagađivale čovekovu sredinu, one se u energetskim centralama pretvaraju u energiju.
U Srbiji se planira formiranje regionalnih deponija koje bi mogle da postanu trajno izvorište struje koja bi se mogla uključiti u postojeću električnu mrežu. Time bi se podmirile rezerve i količina energije koju trenutno uvozimo.
Mirko Nikolić ukazuje da jedna deponija traje 20 godina i još deset je aktivna. Za sve to vreme mogla bi se iskorišćavati kao energetski izvor. Pri tom, uvek nastaju nove i nove deponije.
- Ovakav način dobijanja struje je tri-četiri puta efikasniji, profitabilniji i ekološki čistiji od proizvodnje u termoelektranama i toplanama - smatra on.
Sve zemlje Evropske unije koriste ovakve sisteme kako bi sačuvale atmosferu od zagađenja i spremne su na velika ulaganja u proširivanje kogeneracije širom sveta. Planirano je da u nekoliko narednih godina proizvodnja energije kogeneracijom dostigne 75 odsto od ukupne proizvodnje, na nivou cele Evrope. U Italiji, ekološka energija zahvata 30 odsto ukupne potrošnje, u Holandiji 33 odsto, a u Danskoj i Velikoj Britaniji gotovo je potpuno zastupljena. M. Jeveričić
