Izvor: Blic, 28.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kilometraža ista a cene se razlikuju
Kilometraža ista a cene se razlikuju
Savremeni autobusi i oni čiji nas izgled i kvalitet sećaju na osamdesete, parkiraju se jedan do drugog i svakodnevno odlaze i dolaze sa autobuskih stanica širom Srbije. Prevoznici se trude da poboljšaju usluge i osavremene vozni park, a putnici, manje-više zadovoljni, pristaju na svaku cenu samo da se prevezu do željenog mesta. Bezbednost je za sve neprikosnovena, ali praksa, nažalost, zna da pokaže i suprotno.
- Prosečna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << starost naših autobusa je preko 16 godina. Proizvođači se obavezuju da prave rezervne delove, deset godina nakon proizvodnje vozila. To znači da za većinu autobusa kojima se vozimo nema originalnih rezervnih delova, već se nabavljaju svakakvi delovi ko zna odakle. Oni su i jeftiniji, a niko ne kontroliše njihov kvalitet i to tako prolazi - upozorava Milan Božić, direktor Centra za motorna vozila AMSS.
Ponosni prevoznici
Ipak, vodeći prevoznici kod nas u poslednjih nekoliko godina znatno su poboljšali kvalitet svojih vozila i sveli prosek starosti autobusa na četiri do osam godina.
U užičkoj 'Raketi' pre dve godine kupljeno je 28 novih autobusa, a preostalih desetak prosečno je staro 10 godina. Bez ozbiljnije su konkurencije u Zlatiborskom okrugu.
Od 225 autobusa koje 'Lasta' koristi u međugradskom i međunarodnom saobraćaju, svega desetak je starije od deset godina, dok većina nema više od četiri godine.
- Autobusi su nam uvek čisti i udobni, ali i bezbedni. Na međunarodnim linijama moramo da poštujemo evropske standarde bezbednosti koji podrazumevaju redovne tehničke kontrole, pregled opreme i poštovanje radnog vremena vozača. Oni u toku dana mogu da voze najviše dva puta po četiri sata. Takva pravila sprovodimo i na međugradskim linijama - tvrdi Željko Stojaković, direktor međugradskog i međunarodnog saobraćaja u 'Lasti'.
I u ATP 'Vojvodina' se hvale sličnim kvalitetima.
- Od 112 autobusa, koliko ih imamo, 20 je najsavremenijih u svetu. Prosečna starost voznog parka je osam godina, što nije malo, ali je najmanje u Vojvodini. Mislim da su putnici veoma zadovoljni posle vožnje u našim autobusima - kaže Ilija Dević, vlasnik ATP 'Vojvodina'.
Ko to tamo peva...
Mišljenje putnika, naročito onih za koje je autobus jedino prevozno sredstvo, međutim, posebna je priča.
- Autobusi kojima sam prinuđen, bar tri puta nedeljno, da putujem iz Vranja u Beograd najviše podsećaju na onaj čuveni autobus iz filma 'Ko to tamo peva'. Većina je spolja lepo ofarbana, pa putnicima uliva nadu da su i unutra sređeni. A kad uđete, gadi vam se od prljavštine, o klimi možete samo da sanjate, a ako nađete udobnije sedište, što je retkost, najbolje je da zaspite, kako bi vam put u tim krševima što pre prošao - iskren je Petar iz Vranja.
Dešava se da isti prevoznik koristi lošije autobuse za duže destinacije, iz samo njemu znanog razloga.
- Studiram u Beogradu, ali skoro svakog vikenda putujem kući u Požarevac. Oni autobusi koji idu direktno za Požarevac su veoma udobni, imaju klimu, čisti su. Ali zato, oni koji samo prolaze kroz Požaravac i idu dalje u Bor ili Majdanpek su katastrofalni, a prevoznik je isti. Dešava se i da su sedišta polomljena - komentariše Milena iz Požarevca.
Sve u svemu, stanje u domaćem autobuskom prevozu je šaroliko. Ukoliko prevoznici kupe nekoliko novih autobusa, to je, po mišljenju Milana Božića, 'samo kap u moru'.
- Moramo se striktno pridržavati već propisanih pravila i standarda. Država mora da smanji carine, kako bi se uslovi uvoza poboljšali i kako bismo se vozili kvalitetnijim automobilima i autobusima -zaključuje on. Milica Jeveričić
