Izvor: Politika, 28.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kikindski obračun sa divljim deponijama
Kada zakucamo zagađivačima na vrata, priznaju najčešće da jeste njihovo smeće, ali da su platili drugom licu da ga odnese, a neki tvrde da im to komšija podmeće dokaze, otkriva šef kikindske inspekcije Jelena Aleksić
Kikinda – Na periferiji Kikinde komunalni inspektor nailazi na divlju deponiju. Još juče ovde se zelenela trava, a danas je gomila šuta. U roku od nekoliko dana, niko neće prepoznati ovo mesto – stari nameštaj, probušena korita, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zarđali delovi mašina i automobila, sve to će završiti na novoformiranom smetlištu. Inspektor u svoju beležnicu zapisuje zatečeno stanje, fotografiše tek niklu deponiju, obilazi je, odmerava.
Kikinđani imaju gradsku deponiju na kojoj mogu odložiti smeće besplatno. Odnedavno, imaju i prilično visoke kazne za nepoštovanje propisa. Preduzeća, zbog neadekvatnog odlaganja šuta, krupnog otpada i drugog neopasnog materijala, mogu biti kažnjena od 50.000 do 250.000 dinara. Odgovorno lice u preduzeću i preduzetnici mogu platiti globu između 10.000 i 50.000, a fizička lica od 2.500 do 10.000 dinara. Ipak, ova varošica na severu Banata u svakom trenutku ima bar 20 divljih deponija.
Nije, naravno, ovaj problem samo u Kikindi i Vojvodini. U svim gradovima i opštinama Srbije ista je slika – deponije, smetlišta, otpad, zagađenje, priroda na izdisaju... Iz iskustva razvijenih zemalja, poznato je da su ovakvim pojavama stali na kraj isključivo visokim kaznama. Ali, pre svega, rigoroznim kontrolama i pravim policijskim istragama. Kada počinioci ovih, nije preterano reći, zločina prema prirodi budu dosledno pronalaženi i kažnjavani, ružne slike definitivno će nestati sa naših ulica i livada.
Mogu kazne biti još veće, ali ako niko ne bude uhvaćen i osuđen, trovanje životne sredine neće prestati. Nije tajna da u svakom mestu postoje „specijalizovani” zagađivači koji za novac odnose šut i smeće i stvaraju divlje deponije pored puteva i reka i po šumskim proplancima. Svi znaju ko to radi, ali niko ne snosi odgovornost. Prijateljske i druge veze i u ovom slučaju od presudne su važnosti da počinioci ostanu nekažnjeni.
– Taman počistimo jedan deo grada, na drugom zateknemo haos. Ne postoji pravilo, deponije niču na svakom zgodnom mestu, samo da je dalje od kuće – žali nam se član kikindskog Opštinskog veća zadužena za ekologiju Mirjana Ilić.
Pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine Mirjana Kastratović kaže za „Politiku” da u našoj zemlji ne postoji strateško opredeljenje šta da se radi sa šutom, nego se on odlaže na gradskim deponijama. U razvijenim zemljama ova vrsta otpada se melje i dalje upotrebljava, na primer, za izgradnju puteva.
– Postojeći Zakon o postupanju sa otpadnim materijama je zastareo, a njime nije predviđena dovoljna koordinacija raznih inspekcija: komunalne, građevinske, inspekcije rada, za puteve... Kada bi nam informacije o tome ko gradi ili ruši neki objekat bile dostupne, onda bismo odmah znali gde da započnemo potragu za zagađivačima – navodi Mirjana Kastratović.
U razvijenim zemljama prisutna je i jaka društvena osuda ovakvih nedela. Kontrolori su efikasniji, imaju veća ovlašćenja, građani „vrebaju” komšije, komunalne službe redovno peru ulice, kanti ima na svakom koraku, redovno se sprovode kampanje, smeće se reciklira. Sve ovo potvrđuje nam Aleksandar Mančić iz Beograda, koji je šest godina radio u kanadskoj provinciji Ontario pri ministarstvu zemljišta i šuma. Njegovo iskustvo ukazuje da ni tamo ljudi nisu sami po sebi savesni, već ih zakon čini takvima.
– Edukaciju treba početi još u detinjstvu. Uklanjanje divljih deponija opštinski budžet košta milione dinara. Da li je moguće da našoj deci želimo da žive u zagađenju? Tvrdim da smo najviše sami odgovorni – upozorava Mančić.
Da bi nesavesni građani bili sankcionisani, potrebno je da ih komunalni kontrolor „uhvati” na delu, što se retko dešava. Inspektorima i kontrolorima tada preostaje „čeprkanje” po smeću. Traže se dokazi. To može biti račun za struju, delić dokumenta ili pisma koje je bačeno zajedno sa šutom. Kada naiđe na ovakav trag, inspektor poziva osumnjičenog, saopštava mu šta je i gde zatekao i traži izjavu dotične osobe.
– Priznaju, najčešće, da jeste njihov šut, ali da su platili drugom licu, naravno „nepoznatom”, da ga odnese do deponije. Neki tvrde i da mu to komšija podmeće dokaze. Ukoliko pristane da ukloni šut, odustajemo od podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – objašnjava nam proceduru i trikove nesavesnih građana šef kikindske Službe za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Jelena Aleksić.
Prekršajni sudija u Kikindi Nada Pandurov, pak, ističe za naš list da bi inspektori trebalo da sakupe što više dokaza i da protiv svakog ko je zagadio životnu sredinu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Uz to bi, prema njenom mišljenju, trebalo uvesti praksu da se otpad odmah ukloni i odveze na legalnu deponiju, a nastale troškove tražiti u podnetom zahtevu.
– Tako bismo, pored kazne, prekršiocu naplatili i troškove uklanjanja šuta. Još veći efekat bio bi postignut kada bi minimalne kazne bile povećane. Da se za prljanje javne površine umesto 2.500 plaća 10.000 dinara, ne verujem da bi se nekom periferija grada učinila kao pogodno mesto za ostavljanje smeća. Ovako, sa minimalnim kaznama, isplati se istovaranje šuta na svakom pogodnom mestu, jer prevoz do gradske deponije košta više nego kazna – apeluje Nada Pandurov.
-------------------------------------------------------
Novi Sad uvodi komunalnu policiju
Novi Sad – Komunalne probleme gradske vlasti u Novom Sadu planiraju da reše uvođenjem komunalne policije koja bi trebalo da preuzme deo nadležnosti inspekcija i redovne policije, najavljuje za „Politiku” član Gradskog veća za komunalne poslove Gordana Pušić. Komunalni policajci bili bi ovlašćeni i da čuvaju zelene površine, brinu o održavanju javne čistoće u parkovima i pokraj lokalnih puteva.
– Mislimo da bi uvođenje komunalne policije doprinelo rešavanju mnogih problema. Ona bi bila daleko operativnija i samostalnija u radu. Postoji inicijativa da se to realizuje, a Zakon o lokalnoj samoupravi nalaže osnivanje takve službe. Čekamo donošenje posebnog akta u Narodnoj skupštini, kojim će se regulisati rad komunalne policije – kaže Gordana Pušić.
S. M.
Silvija Miletin
[objavljeno: 29/08/2008]
