Izvor: Blic, 17.Maj.2010, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kečap i majonez postali luksuz za porodicu

Oko 100.000 dece u Srbiji je u takvom siromaštvu da su mnogima simbol bogatstva kečap i majonez. Porodice nekih od njih preživljavaju od materijalne pomoći države čiji je maksimum 11.000 dinara. Njihovi roditelji požrtvovanost iskazuju hraneći se samo onim što ostane iza dece, štiteći psihofizički rast i razvoj mališana. Ali, i dodatnim radom na crno, da omoguće bar takav život - kad ne mogu bolji, zbog čega se stide pred decom.

Među 700.000 siromašnih, oskudica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najviše pogađa decu do 13 godina i starije od 65 godina. Svakodnevno raste broj građana ispod apsolutne linije siromaštva, uz istovremeno uvećanje dubine siromaštva jer je sve više siromašnih čija je nemaština sve veća.

- Broj siromašnih je prošle godine skočio za 0,8 odsto pa je novih 60.000 građana skliznulo ispod te linije. Po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ispod apsolutne linije siromaštva je 6,9 odsto stanovništva. Oni kubure sa kupovinom hleba, mleka, ne mogu da plate subvencionisane račune za struju, gomila im se kamata - kaže za „Blic" Ljubomir Pejaković, specijalni savetnik ministra rada i socijalne politike.

Na mapi siromaštva najveći porast je u centralnoj Srbiji za 2,3 odsto. Ruralne sredine su siromašnije, dodaje Pejaković, lane je siromaštvo uvećano za 2,1 odsto. Najveći udar je na porodice sa pet i više članova: svaka sedma je ispod apsolutne linije siromaštva.

- U porodicama sa decom siromaštvo je prošle godine poraslo 2,2 procenta, tako da 9,3 odsto sve dece u Srbiji živi ispod apsolutne linije siromaštva. Ima ih 100.000 i zahvaljujući požrtvovanosti roditelja ta deca ne gladuju - kaže Pejaković.

Na pogoršanje stanja ukazuje ovogodišnji, veći nego inače tempo porasta broja korisnika materijalnog obezbeđenja. U martu je, u odnosu na april 2009, za 14.000 povećan broj porodica koje iz budžeta primaju od 5.445 dinara do 10.896 dinara. Tu pomoć danas prima 69.756 porodica sa 177.317 članova. Neki žive samo od toga, među njima su i porodice sa decom, kaže Pejaković.

Mirjana Vuksanović iz Društva psihologa Srbije smatra da ovoliko siromaštvo nosi dugoročan gubitak državi, društvu i građanima.

- Kao školskom psihologu u Borči neki roditelji su mi govorili da se hrane onim što ostane iza dece ili da jedino kad prime platu kupe pile, skuvaju nešto i deci daju meso, sebi ostave povrće. Sad se bavim funkcionalnom dijagnostikom zaposlenih koji traže pomoć jer imaju decu, mesecima ne primaju platu, ali ne daju otkaz u nadi da će je jednom dobiti. Krajnje loše se hrane, ne mogu uvek da kupe ni hleb, mleko ponekad, garderobu i obuću za odrasle ne kupuju, račune plaćaju povremeno. Sve to, iako posle radnog vremena čiste, rade na građevini, voze autobuse, nadniče, pomažu gazdama u pripremi povrća za pijacu, rade kod komšija da bi im nešto poklonili. Mnogi su KV radnici ili imaju srednju školu - kaže Vuksanovićeva.

To je gore i od egzistencije nedostojne čoveka, dodaje ona, jer ekstremno iscrpljeni ljudi u takvom stanju rade i privatno, recimo kao vozači, pa su potencijalna opasnost u saobraćaju.

- Njihova deca počinju da zarađuju čim upišu srednju školu, kod gazda i komšija, kasnije preko omladinske zadruge. Deca sve više rade posle škole čak i u srednjem sloju. Zabluda je da gladuju samo romska deca - kaže Vuksanovićeva.

Ona ističe da nedostatak hrane i enormni rad slabi organe, tuberkulozu kao bolest siromašnih nismo iskorenili, dok su psihičke posledice osećaj nesposobnosti, beznađe, anksioznost, strepnja, strah, depresija, osećaj krivice jer deca nemaju normalan život.

- Posledice siromaštva se kod dece kreću od povlačenja u sebe do agresivnosti. Saosećaju sa roditeljima ili ih u sebi osuđuju kao nesposobne pa ih zato stiže osećaj krivice, ili se stide roditelja. Raste cena kriminalcima sa parama i kolima kod devojčica, dok dečaci ulaze u dilovanje droge - konstatuje ona.

Ministarstvo rada je spremilo novi Zakon o socijalnoj zaštiti, promenjene skale siromaštva važiće od nove godine. Ako te skale primenimo danas, veli Pejaković, 90.000 novih porodica sa 250.000 članova postale bi siromašne. Svetska banka i MMF ocenjuju budžetska izdvajanja u Srbiji kao najniža u regionu, a to objašnjava zašto su neki građani već danas siromašni, ali im država to ne priznaje.

Bojnik epicentar nemaštine

Najteže je u 40 najnerazvijenijih opština jer imaju društveni proizvod po glavi stanovnika manji od 60 odsto republičkog proseka. Sa čak dve trećine manje od tog proseka žive stanovnici Bojnika pa su epicentar siromaštva. Tik uz njih su Medveđa, Bela Palanka, Trgovište i Tutin.

Modernizacija socijalne politike

Ispod apsolutne linije siromaštva prošle godine bio je građanin koji mesečno ima 9.000 dinara. Vlada je 2003. godine donela strategiju za smanjenje siromaštva. Rešenje tog problema, uključenje siromašnih u društveni život i modernizacija sistema socijalne politike su obaveza Srbije u pridruživanju EU.

Šokiran što može da bira jelo

Raste broj porodica iz kojih deca dolaze u beogradsko Prihvatilište za decu i omladinu jer u kući nemaju minimum egzistencije.

Nekoliko tih roditelja odbili su molbu „Blica" da govore o slanju gladne dece na spavanje. Većina više nema snage ni da se nada boljem, rekli su nam u prihvatilištu.

- Pre dve nedelje je iz Šapca doveden 13-godišnji dečak. Zapanjilo nas je koliko je mršav i bukvalno izgladneo. Videvši supu, meso, povrće i salatu razrogačio je oči kao pred kovčegom zlata. Na pitanje da li želi jedno ili drugo jelo bio je šokiran nevericom da još može i da bira! Bilo je mučno gledati ga dok sakuplja svaku mrvicu. Vidi se da je dobro dete koje, uprkos nemaštini od rođenja, nije iskvareno niti se odalo sitnom kriminalu. Roditelji se nisu snašli, jednostavno ne mogu da mu pruže više - kažu u prihvatilištu.

Oskudno obučen, bez rezervne garderobe, dobio je farmerke, šorc, tri majice. Nije umeo da se snađe u tom luksuzu. Hranu i garderobu uzeo je uz ogromno nepoverenje, kao da će mu tražiti protivuslugu. Na stolu u boravku uvek ima hrane, on jedini ništa ne uzima dok ga ne ponude. Pre neki dan mu je vaspitačica dala čokoladicu, rešio je da je čuva i pristao da pojede tek kad je čuo da će je dobijati svaki dan. U prihvatilištu kažu da ovo nije usamljen slučaj.

Nastavak na Blic...